Otkako je pokojni Zoran Radmilović igrajući legendarnog Radovana III-eg smislio ovu čuvenu floskulu ne bi li još dodatno isprozivao već poprilično isprozivanu glumačku ekipu koju je šlepao na sceni ( Taško, Mira, Bule i ostali ), ona je ostala u govoru srpskog naroda i koristi se i dan-danas. Prosto je nemoguće nabrojati u koliko različitih situacija ona može da posluži ali za svaku je zajedničko da je sagovorniku sa druge strane 'izgleda malo crk'o hladnjak procesora'.
- Znači, večeras idemo da opelješimo dragstor?
- Da. Znači, dolazite : ti, Joca, mali Tarzan,...Štrumf, Djole i ja. Taki će da ponese krmaču da sve lepo potrpamo, ti ponesi onu svoju baterijsku lampu, ja nabavljam bonsek - otkinuće me matori ako sazna da sam ga uz'o al' nema veze, Štrumf i Djole će da čuvaju stražu, ti gledaj sa druge strane; ako nešto primetiš - zvizni, nemo' da se dereš kao majmun kao kad igramo PES, onda kidamo, idemo kod Deksija - on ima praznu gajbu i tu delimo plen.Ima pitanja?
- A ko ide...?
- Auuu, brate! Daj, jebote al' si retardiran! Prati jebenu fabulu radnje..._______________________________________________________________________
- ... I tako dolazimo do krucijalnog pitanja : šta je Kant mislio kada je rekao da je smrt jednini cilj ljudskog življenja? Da vidimo...Hajde Vi, kolega Kovačeviću...
- Oprostite, koleg....profesorka, nisam baš pratio fabulu radnje, hehehe...
- Slavićemo kako vidim, kolega, mi i desetogodišnjicu Vašeg studiranja...
