Uradili ste nesto zbog čega Vas grize savest. Osećate da ćete pući ukoliko nekome ne kažete. (najbolji drug/drugarica su to već čuli, kao i brat ili sestra) Ostaju Vam dve opcije: da odete i ispovedite se ili da kazete roditeljima. Ispovest Vas prethodno uslovljava na post, što u trenu poništava prvu opciju. Kad ste već primorani da to budu roditelji, potrebno je izabrati pravi trenutak. Sačekajte da kevi počne neka španska serija ili ćaletu neka utakmica. To je pravi trenutak za istinu! Oni su tada u transu, hipnotisani i ne konstatuju apsolutno ništa! Da im slon prodje ispred televizora, ne bi provalili, a kamo li neku vašu budalaštinu, koju ima saopštite usput. Vama je lakše, ispraznili ste dušu, a oni nikada neće saznati sta ste, zapravo, priznali!
Sin: Ćale, šta planiraš večeras?
Ćale: Kako šta?! Pa zar ti ne znas da je večeras večiti derbi!!? Sramoto od sina! Nemoj da si mi slučajno doveo u kuću one tvoje divljake da igrate one vaše virtuelne gluposti i oni EPS-ovi! Jasno?!
Sin: PES, ćale, PES...
Ćale: Sve jedno, ista govna!
Sin: aham... Ne brini, u miru ćeš gledati svoju utakmicu.
...79 minut utakmice, nerešeno.
Sin: (u prolazu) E, ćale, znaš one pare koje si mi dao da uplatim za obnovu godine? (ne čeka odgovor, nego nastavlja) E sjeb'o sam ih skoro na jednoj žurci, mnogo sam se bio smorio, pa sam morao da zakovem koji ekser... Eto, šta da radim.
Ćale: A? Nema veze... ALO MAJMUNE BRE! PA GDE TAMO! JEBEM TI SUDIJU POTPLAĆENOG!
