Prvi taktovi narodnjaka na splavu. Okidač na koji dopičnjak-style plavuša ustaje, oseti da je pravo vreme za ples i počinje da vrcka i uvija se, a usput se osvrće ka separeu, ka ćelavcima sa BMW privescima na stolu, međ’ kojima traži ljubav novu. Ljubav pravu.

Utučeno posmatraš sve te nasmejane face. Svi su veseli. Svi igraju. Ali ne i ti. Pričaju. Mašu rukama ozarenih lica, koketiraju i grle se. Ali ne i ti. Ti sediš sam. Jedu, piju, nazdravljaju i prosipaju. Ali ne i ti. Tebi je muka. Ne od pića, jer ne možeš da piješ. Ne od hrane, jer nisi gladan. Muzika. Izdajnički poznata.

Vidi ih, kao da nikome od njih tuga nikada nije, pod okriljem mraka, svratila u sobu. Dobro, nisu oni krivi što je život kurva. Ili ona. Što si joj nervoznim, znojavim šakama ponudio srce, a ona ga mahinalno stavila u džep, zaboravila i oprala u veš mašini. A sada, kada je bledo i isprano, niko ga više neće prihvatiti.

I razmišljaš, kroz maglu se sećaš svih trenutaka provedenih sa njom, dok atmosfera oko tebe polako usporava, jenjava, percepcija pokreta ti u tom trenutku nije jača strana, ljudi postaju zamućeni, a muzika slabi. Bum, bum bum. Samo taj potmuli osećaj. Bum, bum bum. Scene ti se ređaju u glavi, ta išarana klupica I kišno jutro; grudi nadimaju, zašto sam ikada ušao u onaj kafić?; a uši bubnje. Bum, bum bum. Sve je izmešano, boje, zvuci i… bum bum... Hoćeš kući, ali moraš da ispoštuješ društvo. Zašto si u prvi mah i krenuo? Znao si da će biti ovako. “Mi ćemo te oraspoložiti, hajde”. Gorka grimasa prelama se izmučenim licem. Zašto nisi stukao dva bromića i legao da spavaš? Zašto?

I onda, u toj rasparanoj stvarnosti kada se mešaju san I java, onda ulazi ONA. Ne znaš ni kako si je primetio među tom masom koja se kao u lošem tinejdžerskom filmu razdvojila da prođe glavna glumica. Ne znaš ni ko je, ni zašto ne možeš da skineš pogled, ali znaš… Znaš da je zasijala, da su ljudi oko tebe ubrzali, da je bubnjanje prestalo, i da ti se na licu ocrtao blagi osmeh. Grč koji se odavno nije stvorio. Znaš da je zastala na sred podijuma, kao da iščekuje nešto. Ili nekog. I svi dobronamerni saveti tvojih prijatelja ti odjednom naviru u glavu: "Napij se budalo, jebeš žene, sve su to kurve", "Izađi iz kuće malo, na vazduh, prošetaj sa društvom", "Ne brini ništa, naići će druga, videćeš". Ne brini ništa, naići će druga, videćeš...