Nekada, u mlađim danima, bio nam je "praznik" kada bi naleteli na praznu konzervu, i to kada bi se potrefilo da nije gažena. Kada naiđemo na istu, zgazimo je i hodamo tako praveći se važni, kao da nosimo cipele (devojčice štikle). Nije i dalje jasno zašto smo to voleli da radimo, ali verovatno da bi se osećali malo starije - poslovnije. Naravno to je bilo nekada dok deca sa 5 godina nisu dobijali internete, telefone, i pravili facebook-ove, nego su igrali žmirke oko zgrade!
Nekada: "Jaooo, mama, vidi konzerva! (zgazi je).. klap, klap, klap, klap!"
Sada: "Jaooo, ćero, vidi konzerva?! Ma zajebi konzervu, mama, jesi videla one fancy čizmice u izlogu?"
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.
Mada se nisu pravili vazni nego da kloparaju kao konji XD
Tužno...
uf što me sad pukle emocije