Nisam siguran kada i kako je čovečanstvo počelo da prihvata verovanje da je potrebno isticati se veličinom onoga što poseduješ. Možda je to posledica osiromašenog duha, modernog i poželjnog smera obrazovanja, nedostatka čvrstih principa i veličine jednog jakog karaktera.. Po svemu sudeći, ljudima je dosadilo da slede uboge i mučenike, mudre ljude koji govore velike reči a imaju malo ili gotovo ništa. Izgradio se sistem nagrade za trud, na televiziji svakim danom možeš videti u kakvoj ugodnopsti žive poznati, slavni i bogati, i dalje ti nije jasno zbog čega poseduju 14 automobila koje nikada i ne voze, ali to valda tako treba pa hoćeš i ti..
.......Od malih nogu se izdvajao od nas, ostale dece, i svako ga je pomalo mrzeo i zavideo mu. Imao je više igračaka, veliku kuću sa velikim dvorištem, i kupovao je samo mega sladoled od čokolade, kada smo mi zakidali na kusuru da nam ostane za kapri. Drugar je jednom bio kod njega, i pričao je zadivljeno kolika mu je soba, i čega sve tu ima..
I danas vozi velika kola, džip, iako nije viši od 1.72 metra. Njime ide na posao, u veliku i moćnu kompaniju gde je direktor, i gde odlučuje o sudbinama hiljada ljudi. To ga zadovoljava. Kući ima još veći džip, veliki bračni krevet, velike televizore u velikim sobama, veliki frižider, u njemu najveću koka-kolu..
Jednog dana se vratio kući pre žene i dece, vanredno. Bio je sam. Saznao je tog dana da ga žena godinama vara sa prijateljem, bio je besan, ali ne izneveren. Shvatio je da je nije nikada naročito ni voleo.
Oslušnuo je tišinu, krenuo da obidje kuću, sobe u koje je godinama retko zalazio, i shvatio koliko je velika i prazna - velika skoro koliko praznina u njegovom bračnom krevetu, praznina razmaka izmedju ledja njega i supruge okrenutih jedno drugom. Deca su već izrasla, nastao je jaz, tako velik, ispunjen nerazumevanjima i kajanjem jer nije češće bio tu..Seo je ispred svog velikog televizora u pokušaju da se razvedri, ali je ubrzo shvatio da su programi loši, nekvalitetni, zaglupljujući i bolesni podjednako koliko i na minijaturnom ekranu prastarog tv prijemnika. Otvorio je veliki frižider, našao je tamo svašta, ali nije mu bilo do jela. Nije mu bilo ni do čega..
Popio je bensedin i pokušao da zaspi, u borbi sa mislima kako je stekao i izgradio svaku veličinu, imao je sve, osim jedne velike ljubavi, i makar jednog velikog, iskrenog prijateljstva.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Svidja se
Ne može se sve kupiti novcem. To je prokletstvo bogatih ljudi, siromašnih duhom.
i bogati plaču!
izvini ali minus. inicijalna ideja ti je dobra, ali je ovo previše patetike za mene...
Onda nisi morala čitati do kraja, pročitaš pola, lupiš minus i kraj piče :]
Verujem da je Lemaja htela reći "previše stereotipno". Ja sam ti dao plus, zato što znam šta si hteo reći, lep stil pisanja takođe.
Osvrnuo bih se i na drugu stranu, onih koji nisu u grupi ljudi sa velikim, praznim stvarima. Misliš da oni ne mogu osetiti prazninu života?
Suština je da prazninu izaziva poriv za "velikim" stvarima, ali ne i posedovanje istih. Taj poriv mogu imati i oni koji nemaju "velike" stvari.
Zašto se sve u šta je dodato iole malo emocija okarakterisano kao patetično?
to sve što kaže sixpack.
ma, ja kad vidim da je neki autor kojeg generalno gotivim, uzmem pa pročitam do kraja, a ako dam minus volim i da obrazložim, kontam da makar toliko zaslužuješ :))))
Brate plus,
ali ja kad bi imo te velike stvari, znao bi kako bi ih iskoristio...
inače, parama možeš kupiti sve...bar ja tako mislim!
edrien, nije svaka emocija patetična, daleko od toga. ovde se ne radi o emociji, jer kako sam rekla - osnovna ideja (tj. ideja polazne emocije) je dobra, ali po meni (moj lični doživljaj), emocija je otisla u mediokritet i samim tim u patetiku.
Zabranjujem filozofiju u komentarima mojih definicija :] Hteo sam da ukazem na prazninu velikih stvari. Znam da i male umeju da budu prazne, ali malim stvarima retko tezimo pa ih nisam ni definisao u tom svetlu.
Zabranjuješ filozofiju? Pa kako onda da komentarišem, a? :)
Zastupam Lemajine stavove (stereoptip i patetika), i dodajem još samo nepotrebnost svih ovih tačkica. Inače mi je sama definicija, bez primjera, vrlo dobra.
Melkijades, ti baš voliš Markeza? :)
Čuj sad ovog amantina, ustane iz mrtvih, i konta odma' će da proda milion ploča... :)
Postavio si nekoliko važnih pitanja u svojoj definiciji, što je neizbežno kiti nijansama otvorene forme - što definicije nisu. Gete: "Koliko bismo samo neizmerno više bili u stanju da učimo, kada ne bismo konstantno težili ka prepoznavanju". Kada budeš bio dovoljno otvoren da ne primetiš da taj čovek nije viši od 1.72m, naučićeš nešto o njemu, ali tek tada. (ja eto, ne uspevam da pronadjem svoju duhovnu superiornost u svesti o tome da sam visok 1.97m) Do tog trenutka, ovo je puko bodrenje nerafinisanih ideja revolucije, a elementi i boje detinjstva - vijagra za palčeve Vukajlijaša.
Plus, jer snaga minusa je potcenjena.