
Čuvar srpske tradicije, prva violina sobne filharmonije, ljubimac crevne flore, rado vidjen gost srpskih slava, odmagljivač prozora, višestruko opevani junak srpske poezije ("Dva - tri sata nakon prebranca, prdež mi se pusti s lanca..")...
Ко је и мало докачио 90-те сећа се несташица горива и довитљивости нашег, не тако паметног, али уистину премудрог и свемудрог народа који је препознао своју историјску мисију у периоду првобитне акумулације капитала.
Шферцовани бензин стизао је из наших братских православних земаља, ношен у двадесетолитарским канистерима, вешто заштеканих испод задњег седишта или у гепеку у месту за резервни точак.
Приликом наливања чорбе у резвоар Ладе Риве често се дешавало да се на дну металног канистера нахвата кајмак (смоласти талог) због чега смо били приморани да у помоћ призовемо верног пријатеља - пребранца.
Пребранац је у суштини пластични левак (може и флајка пресечена на пола) на чији се широки отвор навлачила женска чарапа која је служила за "пребирање", тј. одвајање кајмака од чорбе. Отуда и назив "Пребранац".
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.