Животни пут успешне порно глумице.
Пут певачице која ставља црнце у спот да би песма била популарнија.
Нашироко распрострањена филозофија међ' фудбалским и кошаркашким клубљем у Србији са, додуше, мешовитим крајњим резултатима а најчешће, пак, оним дијаметрално-супротним од иницијалних очекивања својих корисника. Размишљање корелације типа "хехе, идем вечерас у Жарково на 18 рођос неке рибе, еее, Жарково, јеботе, 'начи све љанкесе које се ложе на нас из цивилизејшн, 'начи коитус сигурица, хехе" са епилогом који укључује лом руке, носа, ребара, фрактуру јебене лобање и да - у ретким случајевима - СЕКС и то ако те, фазон, укења. Шазнам, не воле нас тамо, јебемлига закај.
"Јебемлига закај" је и одговор аутора овог текста на питање "Који курац доводе црнчуге да играју овде кад и ми имамо коње за трку?" али ће се исти одмах потом досетити и оне чувене народне о виду жабе, везано за коња те и неће више толико слегати раменима на појаву из наслова. Но, наставимо даље са овим врло интересантним штивом.
И ако се довођење "црних" спортиста у кошаркашке клубове у Србији оправдало логичним и показало генерално исплативим потезом (уз пар, разуме се, оптималних промашаја, оно, чисто да се задовољи и та колона у статистици; прим.прев.), у провинијенцији домаћег фудбала тешко да и на прсте једне руке можемо набројати афричке аквизиције које су довеле до каквог-таквог побољшања у игри, тиме и до евентуалне конкурентности неког нашег клуба на европској фудбалској сцени. Па, испаде да је сваки чамуга Адебајор, мајку му јебем стварно.
- Ало, шефе, јесе чујемо? Еј, шефе, сте тамо?
- Ту сам, ту сам, само док угасим Менаџер...И? Јеси га наш'о коначно?
- Јесам, шефе, и црн је као ноћ, баш сам завршио компаративну анализу фотографије...
- Лепо, лепо...А где си ти уопште?
- Уф, не знам баш тачно, шефе, после Боцване сам прест'о да бројим...али да је Африка - то засигурно. Ево, причам са вама и гледам у лава испод дрвета, хехе...
- Лепо, лепо...Него тај црнац ког си ми наш'о...Је л' зна он уопште шта је то фудбал?
- Мислим да не зна, шефе...али је, оувај, врло вешт са копљем. Ето, јуче је уловио једну газелу и то без ичије помоћи!
- Копље? Газелу? Без ичије помоћи? Хмм...одлично, одлично, идеално уствари, баш такав играч нам је фалио да подигнемо конкуренцију у нападу. Хвала ти, верни скауте мој.
- Нема на чему, господине Николићу, и други пут...
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.