Zelja i potreba naseg naroda. Ali neki red mora da se zna!
"I tako, sestro, kazem ti, nije lako biti sponzorusa. Tako sam jednom u 4 ujutru isla da kupim luk, jer se njemu jeo. Ali, zato, kad da 1000 dinara za taksi, ja kazem: -Daj to majci za frizuru, 100 evra kosta taksi! Da se zna red... Sva sreca pa njima ne moze da se digne, pipne te malo, pa te pita je l' bilo dobro... Ma bilo dobro... Ko ga jebe... Al', znas, sad kad razmislim, ja bih nekog normalnog, pa da s njim jedem tri kugle sladoleda u poslasticari."
"A NE! Cekaj, sestro, prvo mi! Prvo ja, sto sam uvek htela normalnog, pa onda ti! Da se zna neki red! Nemoj sad sladoled iz usta da mi uzimas!"
Bez ikakvog reda. Biti sa nekom devojkom na veče znajući o dotičnoj samo ime joj i piće koje pije. Ništa sastanci i prvi poljubac, ništa faza upoznavanja i poslastičarnice, koje piće i tvoja kola, sva priča.
- Imaš li devojku?
- Ma kakav, na'vatam katkad ponešto u gradu preko reda i to mi je.
