Potreba čoveka da se po nečemu izdvoji iz gomile - da bude bolji. Stvar prestiža je biti uspešan, poštovan, prihvaćen od strane društva čiji si deo. Nekome ono predstavlja manju ili veću celinu, nekome ono predstavlja čitav svet.
Stvar prestiža je imati lepšu ženu, bolje plaćen posao, luksuzniji automobil, biti slavan i na daleko poznat po svojim vrlinama, hrabrosti, lepoti, moći ili bogatstvu.
Neki ljudi nemaju takve megalomanske potrebe, tako da teže prihvaćenosti, poštovanju i ljubavi od strane porodice i prijatelja. Neki pak shvataju da ne poseduju "poželjne" kvalitete, i ne uvidjaju način kako da to nadomeste, pa se trude da budu popularni na neki drugi, neretko negativan način..
Medjutim, prestiž često ide pod ruku sa jednim zlom koje ume da ga iskvari - sujetom.
Naime, postoje ljudi koji imaju potrebu da budu uspešni, omiljeni i da im se svi dive, i svojski se trude da im to podje za rukom. Oni u suštini nisu loši, naporno rade kako bi postigli cilj svogzalaganja, ne predaju se, uporni su, i to im se vrati. Ali, ni zlo ne spava. Pojavi se u njihovoj okolini jedna druga osoba, ponekad poznanik ili čak prijatelj, kojem mnogo toga polazi za rukom, idu mu poslovi, ljudi ga cene, ima predivnu ženu koja ga voli, i sa kojom živi u sreći, u lepoj, velikoj kući. I od ovog prvog postane ugledniji, uspešniji, bogatiji, slavniji, ispunjeniji, i ljudi ga prihvate kao boljeg. I mada je on još uvek ovom prvom odan prijatelj, voli ga i ceni, i ne trudi se da se sa njim u bilo čemu nadmeće - kod ovog se jave sujeta i ljubomora, iz kojih nastane velika mržnja. Krenu ogovaranja, pa spletkarenja, i neretko ljubomora postane tako velika i otrovna, da je čovek spreman da ovog uspešnijeg upropasti u svakom pogledu : da mu uništi brak, pokvari poslove, da ga osiromaši i unesreći, namesti mu robiju ili čak i ubije.
To su ljudi zavisni, koji će uživati u tudjem padu i nesreći, jer će tako sami u svojim očima delovati bolji i jači, a njihovi uspeh i sreća delovaće im nekako veći.
Kada majka i otac idu uzdignute glave i šire se kao pauni kroz naselje, jer im ćerka igra u grandu, polugola i polupoštena, dok deca komšija, onako jadna idu u školu, na fakultet i druge gluposti...
Titula ili epitet, neka shvati kako ko voli, koji u današnje vreme "sa pravom" može da ponese svaki isprdak koji se uklopio u tzv. "moderno društvo."
Na ceni nije više pamet, trud, poštenje, rezultati... Retki su oni koji su do takvog zvanja došli neukaljanog, čistog obraza. Takvi ljudi su ikone današnjeg vremena; nalazim ih još samo u književnosti i umetnosti, mada se i tu uveliko javio kukolj, koji se infiltrirao isključivo u političke pore, i time ograničio broj onih koji su ga do tad smatrali "prestižnim".
Danas se, nažalost, takav epitet pripisuje laprdavo-otrovnom jeziku, silikonima, steroidima, međusobnim klevetama, opijatima, tajkunima, "da komšiji crkne krava"-ma, bundevama... ma smrdljivim pičketinama.
Sve vrednosti su pale u duboki glib, a na samom dnu dna su moralne.
Otrov se sa politike integrisao u medije, sa medija u narod... Jedino u politici nikad neće postojati NIKAKAV prestiž, samo onaj negativni...
- Prestižni lopov, prestižni lažov, ubica, krimos, diler...
Elegantno pretjecanje u Formuli 1.
elektronska narukvica koja sija jace od palmine glave
Kada diler stigne pre tebe na šemu.
