Opštepoznata tradicionalna nošnja za badnjak je jednostavna. Najstarije čizme iz sela, dedine pantalone, babine vunene čarape, jakna iz petog osnovne i kapa koju je baba takođe sama isplela. S toga, svako zna, a onaj ko ne zna, stiče utisak da se za tu priliku koristi što stariji odevni predmeti.
Ovaj termin se koristi svakodnevno, kad-god se za to stvori prilika. Kada ugledamo nekog ko na sebi ima makserice sa registarksim tablicama KV ili trenerke sa jacpija, duks ''ANDIDAS'' i sl., automatksi se stiče pravo da osobi koja ima na sebi navedenu nošnju, uputite ovaj termin.
Lik 1: Brate, pogledaj onog indijanca šta nosi na sebi, reci da l je realno?! Lik 2: Ma beži bre, seljak... Ne bih ovo nosio ni po badnjak.
Koga je majka vodila nekad kad je bio mali/mala u robnu kuću sa sobom u kupovinu, potpuno razume ovaj izraz, a koga nije, sad je kasno da mu objašnjavam.
Kad ti u goste dođe neki smrdljivko i za njim moraš da luftiraš celu kuću. Iliti kad se neko izuje i okadi kuću mirisom užeglih nogu pa moraš da luftiraš te pritom pevušiš stihove iz naslova, makar u mislima.
Mile: (možda ako zatvorim vrata i prdnem istovremeno neće da primete) "tras", (dramska pauza) "trrrrrrrt" (anđeosko nevinim pogledom gleda u prisutne) Raća: I' stoko smrdljiva! Ljubinko: Ljubinka, otvaraj prozore, luftiraj kuću, oj da majkamo!
Nije silazio sa nje ko dete s trešnje. Ubio joj želju za koitusom narednih par godina. Vrištala ko brata da ženi. Izvrnuo je ko šnajder nogavicu. Pokidao je ko dete ukrasni papir sa poklona.
Trenutak pomešanih osećanja. Kao seks sa kabastom ženom. Trči gore ljubi, trči dole jebi, razvučen ko šifonske gaće. Sve bi, al ne može u isto vreme. Dobio sam je, a ko da sam dobio rak. Jebiga, od nečeg mora da se rikne.
Tu, tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
"Poštovani na vaš račun broj 512597746085 je uplaćeno 16005,00 dinara. Vaša Unikredit banka."
Mika, mučenik ovdašnji : - Fala kurcu! Pera, ortak nezaposlen: - Šta je? Mika : - Legla plata! Pera : - Oooooooo matori. Tražio te konobar, malopre ... he,he, he, he ..... Mika : - Tražila me i elektrodistribucija, bankari, poreznici, žena dva puta, deca studenti, samo zevaju, a ti me jebeš za dva piva? Pera : - E, pičko papučarska. Za dva piva ti stalo.... Mika : - Mater ti jebem alavu. Pa, ko je do sad plaćao? Da nisi možda ti? Pera : - Zavrnula ti Smilja jaja, pod stare dane? Mika : - Kome zavrnula? Ne serendaj. Nego, jesi za jedno mešano, da lakše pivo klizi? Pera : - Moj čovek! Legendo Srpska i republike Srpske Krajine! Mika : - Kelner, ponovi ovo s pivakisom i upali roštilj. Kelner : - Mešano? Mika : - Of kors! Kelner : - Stiže!
Tu,tu. Tu, tu. (stigla poruka na mobilni)
" Poštovani, obaveštavamo Vas da je sa Vašeg računa broj 512597746085 skinut iznos od 14850, 00 dinara, za ratu kredita..."
Posttraumatski period obogaćen maksimalnim pucanjem kurca. Toliko si materi sranja napravio u životu da je žena jednostavno izgorila po glavi, te se osjeća kao maleni leptirić u svijetu maslačaka čije pucanje kurca rafalnom paljbom odjekuje daleko u suton. Divno mjestašce puno ravnodušnosti, inače rodno mjesto Dejana Cukića. Alternativa ovoj utopiji je metak u čelo, dakle izlaza nema.Jednom kad živci popucaju po šavovima, nema nazad. Kao po običaju, i ovaj put si došao kući ko badnjak. Ekipa te samo naslonila na vrata i ostavila tako. Poslije kratkotrajne dremke, onako olešen upadaš u kuću, odlaziš do kuhinje da nešto mezneš, u međuvremenu zaboraviš što si došao, al' kad si već tu otvoriš šporet i posereš se u rernu. Malo ti je čudno što na ruci imaš bejzbol rukavicu, a u džepu samo kartu za koncert Bogalja Rajovića u diskoteci Seljanija, no ne potresaš se pretjerano.
Sutradan:
- Dobar dan gospođo, jel ovde živi Vuk Petrović? - Aha... - Vi ste mu majka, jelte? - Mhm... - Gospođo, imamo krivičnu prijavu protiv vašeg sina. Evo izvolite pogledati... - ''Kila janjetine 25 maraka, 3 litre gemišta 15 maraka, sve ukupno 40. Hvala što ste jeli kod Džoa'' - Uh, pardon, nije to taj papir. Ček, ček... Jebo papir, improvizacija. Ako se dobro sjećam izvještaja, vaš sin se sinoć u lokalnoj diskoteci dobacivao praznim flašama s još nekim budalama, razvalio pola diskoteke, a zatim i glavu gospodinu Bogalju. AHA! Evo izjave gospodina Bogalja, citiram: ''Pjevao sam pjesmu od Saše Slijepčevića ''Polomite mi nju za rođendan'' i gledao svoj posao ignorišući one budale u ćošku, kad priđe mi neki štrokavi sa komentarom ''Srbija Srbima, vanzemaljci na Mars!''. Prvo me je htio odvaliti pivskom flašom po glavi, al' kad je vidio da je do pola puna proslijedio ju je nekom liku, a mene spuc'o pepeljarom. Krenula je čorba iz nosa ko iz bojlera i to je sve čega se sjećam''. Dakle gospođo, prdekana mu ne gine. - Ustaj sine, oči majkine, došla milicija da te vodi....
Poslovica kaže: "Ko pita ne skita". A dete pita. Puno.
keva: Sine, sedi ti pored ove tete, mama će da stoji ovde pored. sin: Gde, je l' pored ove debele? keva: Saša! Kakav je to jezik, sram da te bude! debela: Hehe, slatkog li detenceta, a i jesam se malo ugojila, znate kako je slave, praznici,... sin: Mama, a što ovaj autobus ima rogove? debela: Srećo to je trola i ona tako uzima struju da bi mogla da ide. sin: Mama je l' istina što kaže debela teta? Pa i jelen ima rogove, a gde on uzima struju? keva: Saša rekla sam ti već nešto za jezik! debela: Srećica mala.. Jelenu ne treba struja, on pije vodu i jede travu da bi bio jak. sin: A kako jede travu kad ima rogove, on krene da se sagne pa mu rogovi udare i ne može da priđe ustima do zemlje? debela: Vidiš, o tome nisam razmišljala... sin: Mama, a je l' su Sunce i Mesec muž i žena? sin: A? Je l' jesu? sin: Jesu li? sin: Mamaaaaa? keva: Saša ajde ugasi se malo, jebali su me danas ceo dan na poslu, sad si i ti našo.. sin: Filip i ja smo se kladili danas u školi ko je jači Betmen ili Supermen. Ja sam reko da je Betmen jači, on ima sve one super puce a Supermen nema ništa. Je l' da da je Betmen jači? keva: Saša slušaj, aj se igramo ko duže izdrži da ne progovori, ako izdržiš do kuće dobiješ sladoled? sin: Ajde..
...........12 sekundi kasnije.........
sin: A koji sladoled, je l' onaj sa igračkom? keva: Znala sam...
