Pisma koja pola redakcije piše drugoj polovini, ne bi li smor i učmalost pretvorili u zanimljivu društvenu igru.
Pitanje:
Dragi plejboju, već četiri godine nisam našao devojku, da li je problem u mom malom penisu ili pak velikoj glavi? Molim vas da objavite moje pismo i pozdravljam tetku, teču, babu i dedu ovim putem a vas ponajviše.Odgovor:
Poštovani čitaoče problem je što si rso s mozgom. S ljubavlju, redakcija plejboja.
Dušepogubna skalamerija sklopljena od najbednijeg parčeta drveta, oronula, sa popišanom posteljinom i fekalnim mrljama.
Pa, ipak tako prijemčiva, udobna, jer ne klati se ni levo ni desno. Stoji u mestu, čvrsto i gordo, prizivajući horde jednoličnih stvorenja u svoj zagrljaj, pružajući im neizmernu radost i ushićenje.
Ne osećaju oni smrad svojih telesa, učmalost idilične, identične svakodnevnice, ni bol koji im pričinjava, jer su odveć navikli da ga guše prividnom srećom proizašlom iz činjenice da još ništa nisu izgubili. Ko jebe to što ništa nisu ni dobili.
Jedinu mučninu osećaju u činjenici da se neko usudio proturiti glavu kroz trule proreze drvenih rešetki.
-Brate, mojne putuješ u Češku, sviranje kurca, što daće ti pos'o, jebalo te i pisanje i fotografisanje, šta god, a Prag ko Prag, pivo mož' i ovde da cirkamo? Kad smo kod piva, o'š da vučemo slamke ko će?
...Mislim da je sedmi maj. Godina je 1913. delimo jednu paštetu nas tridesetpetoro. Ćutimo. Tišina se oseća u vazduhu, gotovo da smrdi. Dezorjentisanost. Već 193 dana je prošlo od poslednjeg puta kad je pismonoša doneo od Vrhovne Komande naređenje u kom je pisalo: Čuvajte položaj.
Od tad nije ispaljeno ni jedno pušćano zrno. Jeste jedno. Jova je opalio jednom na vepra. Vepra niko sem njega nije video.
Učmalost, bezvolja.
...
Trenutak koji su gotovo svi odavno prestali da sanjaju, a kamoli da se raspravljaju i da nagađaju kad će biti i šta li će pisati prošao je pre više od dve godine.
Dolazi pismonoša.
Gledaju ga kao fatamorganu svi do jednog, niko ne progovara misleći svako isto, misleći da samo on vidi njega koga su već prestali da očekuju. Gotovo već kolektivno na njega zaboravili i utonuli svako u svoje snove pospešene jakim halucinacijama zbog gladi jer hrane ko zna koliko već dugo nisu imali.
Pismonoša progovara:
Pomoz Bog Junaci!
Svi u istom trenutku skaču na njega! Istrgoše mu poruku u istom trenu.
Vrhovna Komanda!! Glasno se dere ovaj što najbolje čita.
ŠTA KAŽU! rekoše svi ko jedan.
Bugari ušli u Sofiju.
Predivna stvar za uši da čuju što zahteva posebnu veštinu i znanje kao i dug jezik za imenovanje svih istrumenata koji se koriste. Bend ovakve muzike obično ima od 10 pa nadalje članova kojeg čini jedno žensko, profa iz muzičke kojem je ovo hobi, neko muško koje je došlo zbog te ženske i ostali koji vole "srednji vek" fazon. U zavisnosti od zemlje do zemlje varira im popularnost al' imaju veliku popularnost međ' ljudima u zemljama koje mogu da se ponose bogatom srednjevekovnom tradicijom. Čudno je da kod nas otprilike jedini fanovi tip ljudi koji ide u opere svaku nedelju čisto kao deo muzičkog obrazovanja, jedino se Kelti mogu potpasti pod ovu grupu al' to samo zbog violine koju sviraju, što je stvarno neobično kad se zna da imamo da se ponosimo srednjim vekom čak i više nego neki Švaba iz Drn-drna kojem je do 19. veka vladao mali knežić Fransoa koji je dobio zemlju od nekog nemačog cara koji je bio samo lakej plemstvu. Verovatno malo zbog ostatka socijalizma i Partizana koji su pokupili sve stranice istorije da bi slavili kako su bežali od istog Švabe, malo zbog srama što su nas Turci počistili i jebali ionako smo mogli mi da jebemo njih i malo zbog toga što smo svi mi pomenuti Turci pa zaigravamo samo na istočnjačke zurle - mada opet i to je srednjevekovna muzika tako da se i ne gubi tu puno. Naravno ima i rokera tu al' koja im je vajda kad počinju da zvuče jedno te isto kad im je dovoljno samo da naprave jedan srednjevekovni bend i konačno unesu tu "dugo očekivanu živost" u učmalost muzičke scene što se propoveda već dosta dugo.
"Ja sviram na miksu."
"Ja na basu."
"Ja na :vadi spisak: zurla, danteova frulica, obična frulica, bubnjevi, gajde, škotske gajde, zvono, zvonca, timpan, klavir...itd."
