Svaki stanovnik Vojvodine čiji preci nisu bili tu u vreme kad je Fruška Gora bila ostrvo. Uglavnom potomak doseljenika iz brdovitih krajeva, često još uvek govori isto kao njegovi askurđeli. Nikad neće biti prihvaćen kao ravnopravan od strane onih koji su, do njegovog dolaska, bili dođoši.
- Vi dođoši ništa ne volete da radite.
- Koji, bolan, dođoši, moj đed je vođe od četerssedme!
- Moj praded` je ovdi doš`o još sa Čarnojevićem! Jeb`o te voz koji te don`o ovdi, znaš!
Svaki stanovnik Vojvodine i Beograda, samo je pianje kada je i odakle je došao, da li iz Crne Gore, Hercegovine, BiH, Kosova, Šumadije...
Najnoviji dođoši su na meti najstarijih, iako ovi potonji prenebregavaju činjenicu da su i oni došli odnekle...
-O jebo vas više voz koji vas dono ovdi!
-Šta, ba, moji su ti ovdje još od devedeset druge!
-Moji su ovdi došli još četrdeset pete, znaš!
-E ite u očin obojica (ubacuje se treći), moji su ovdi još od kraja Prvog rata.
-A moji su došli sa Čarnojevićem! (peti)
-Moji su bili ovdi još i pri Čarnojevića! Svi ste vi dođoši, mršte okle ste došli!
*akcenat u reči: "završi" je na drugom slogu
Ultimativna fraza koju najčešće ponavljaju svi ograničeni i primitivni dođoši koji zapravo ništa ne znaju o obrazovanju. Prosti ljudi sa neobjektivnom ambicijom (koju prenose na decu), da postanu neko i nešto, ali šta to ne znaju.
majka primitivac: (u prisustvu šire porodice ili prijatelja): Ja kažem mojoj Jeli, sve mož da imaš, i dideš na žurke, i momke, i pare dimaš, i karijeru, al škola mora se završi, il nema drugo!
Autonomna pokrajina na severu Srbije s najvećim prosekom samoubistava u Evropi. Sastoji se od Srema, Banata i Bačke. Geografski, deo je Panonske nizije i skoro je potpuno ravna, sa izuzetkom Fruške gore i Vršačkih bregova. Jedina preostala multietnička sredina u Evropi sa najizraženijim ekstremistima svih vrsta. Najjače utočište izgubljenih i debilnih srpskih skinhedsa s jedne i takođe izgubljenih ultraautonomaša s druge strane.
Glavni grad Vojvodine je Novi Sad i svaki Novosađanin koji drži do sebe mrzi Beograd, a da u Beogradu gotovo niko to ni ne zna. Beograđani vole Novi Sad jer je mali i prijatan za šetnju. Osim toga, u njemu se održava Exit. U Vojvodini su svi "dođoši", samo što su neki došli ranije a neki kasnije. Različite generacije dođoša se međusobno mrze, a najomraženiji su najnovodošliji i Crnogorci kao takvi.
Najbogatiji Vojvođanin je političar Nenad Čanak koji se zalaže za otcepljenje Vojvodine od Srbije i bori se za hrvatske nacionalne interese iako je poreklom Srbin. U Vojvodini je ogromna većina stanovništva sasvim normalna, ali su medijski toliko skrajnuti da se to ne može primetiti ako ne posetite Vojvodinu.
Populacija zakerala, namćora, socijalnih kiborga.
Poštovaoci propisa, kućnog reda i bontona. Ljubitelji najfinijih svetskih vrednosti, neumornni edukatori i kritičari gori čak i od poštenog sveta.
Zombiji ''širokih vidika''. Besposleni penzosi, prznice, nedojebane tetke i njihove pudlice, namuđena gospoda, umišljena studentarija i druge slične gmazine s fikcijom da su Boga za testise... a opet samo paceri što uzimaju prostor i bleje na prazno, kenjaju o svemu i svačemu te redovno hejtuju ostatak iole živih.
- Komšija, pa mislim stvarno... Je l' znate da se za ovo u civilizovanom svetu dobija krivična?
- Ma teraj se bre matori! :bang, bang, bang: Prvaci sveta, ejjjj bre... Pa kaže: Izađite na terasu, pozdravite...
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Šta radiš to?
- Pa vidiš valjda... roštiljam.
- Ne! Stani! Pa to ovde nije dozvoljeno, ovo je civilizovan svet.
- Aa?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Ne, ovo je nepodnošljivo, moja Fifika je stalno pod stresom od buke koju produkuju ova deca, a niko ništa ne preduzima.
- Prokleti dođoši, primitivci! E da je bar malo nekadašnjeg civilozovanog sveta i k und k monarhije...
Pripadnik pretposlednje generacije kolonista (ili kolonizatora, zavisi sa čijeg aspekta se gleda), nastanjen u poznatom radničkom naselju, koji staru dobru Detelinaru zove Detoš. Na šta se urođeni Novosađani zgražavaju.
- I tako, draga moja gospođo Gađanski, kažu da u tom Lidlu može zdravo fino da se pazari za male novce. Samo, ne znam tačno gde je...
- Ne brinite, gospođo Stanislavčev, pitaćemo ovog mladića. Mladi čoveče, ta da slučajno ne znate gde je taj novi Lidl?
- Slučajno znam, staramajka. Samo pravo ovuda, tačno između Detoša i Naselja, čim pređete prugu. Ne možete da omanete.
- Hvala.
- Gospa Gađanski, a šta mu dođe to "Detoš"?
- Ma to vam je Detelinara, draga moja, ta tako je ovi uncuti dođoši zovedu.
Ultimativni pokazatelj nečijeg uspeha. Pokazatelj istrajnosti njega i njegove familije, prošlosti i budućnosti, plave krvi i božanskog porekla, jednostavno svega onoga što ga odvaja od nas običnih smrtnika.
- šta kenjaš bre, otkud ti znaš, ja sam četvrta generacija beograđana a ti si juče doš'o.
- a jesi i četvrta generacija limara?
- nisam, matori mi radio u čistoći. ali zato što ste mu vi dođoši oteli posao.
- aha, a šta je imao od škole?
- četri razreda osnovne, ali to nema veze...nije mogao ni školu da završi od vas.
.
.
- ma u redu je, ti si gej i budi gej i zabole me, samo ti kažem da mora neko i strejt da bude. kako si se ti rodio?
- molim? ja sam četvrta generacija gejeva u mojoj familiji, mi sa ženama nemamo ništa.
.
.
- sestro, pošto blajv?
- 4 'iljada.
- u bre, što tol'ko? ove koleginice traže po dve.
- zato što sam najbolja.
- pa i nisi neka riba. a i matora si.
- za blajv je tehnika najbitnija, a ja sam četvrta generacija. znaš ti da je još moja prababa pušila kralju Milanu? a kevu je često i Tito pokojni pozivao, kad Jovanka nije bila tu...
- dosta, ubedila si me, upadaj.
