Svaki stanovnik Vojvodine i Beograda, samo je pianje kada je i odakle je došao, da li iz Crne Gore, Hercegovine, BiH, Kosova, Šumadije...
Najnoviji dođoši su na meti najstarijih, iako ovi potonji prenebregavaju činjenicu da su i oni došli odnekle...
-O jebo vas više voz koji vas dono ovdi!
-Šta, ba, moji su ti ovdje još od devedeset druge!
-Moji su ovdi došli još četrdeset pete, znaš!
-E ite u očin obojica (ubacuje se treći), moji su ovdi još od kraja Prvog rata.
-A moji su došli sa Čarnojevićem! (peti)
-Moji su bili ovdi još i pri Čarnojevića! Svi ste vi dođoši, mršte okle ste došli!
Kosma, imao sam inspiraciju u slicnoj definiciji, ono "moj djed je vodje jos od ceterespete", ali moras da priznas da sam kreativan
Meni samo daj pocetnu tacku, delic necega i napravicu masinu. Bez icega, onako nasuvo, bice to nefunkcionalni oluk.
A najbolja mi je kad se za praznike ostanu "starosedeoci" pa se na miru šetaju svojim rodnim gradom. Parafraziraju velikog Duška Radovića kao da je svaka reč primenljiva na svako vreme.
A istina je : ostanu samo oni koji su bez love ili bez ideja gde bi mogli da odu bez obzira jesu li velegradski ili provincijski pedigrirani.
Мајче, прозва ме првом реченицом као да си ми слику окачила (једино не знам да ли заслужујем оне наводнике - добро, нисам баш десето београдско колено, али нисам ни прво или друго).
А пази из овог угла: лењ сам да се цимам на далеке путе за два-три дана празника. Уместо тога, лепше ми је да се на миру шетам својим родним градом, или понекад возикам онако без циља, уживам у непостојању гужве и луднице на улицама и сећам се како је било лепо када ме отац или стричеви довезу у Кнез Михаилову, тамо паркирају и онда идемо на Калемегдан или где нам је воља (једино мушко дете у фамилији, и то сам од малих ногу умео максимално да користим :D)).
За далеке путе служе годишњи одмори. А пошто ГО не траје три летња месеца, остатак лета проводим у граду и тек онда уживам пре него што се "светски путници" не врате масовно са егзотичних дестинација, а онда најесен нагрну ђаци и студенти из унутрашњости са својим котрљајућим торбама, па на улицама опет постане тесно и живчано.
Немам ништа против те деце, то тако мора и то је судбина свих универзитетских градова. Нема ту неке велике филозофије, само констатујем: толика стална гужва напорна је за све који су у њој.
Frajki, nisam imala u vidu izuzetke kao što su neskitači ili nesretnici koji moraju da rade za vreme državnih praznika.
Dodjos-omiljena rec svakog starosedeoca. Ima toga i u Krupnju, samo je tu podela na "gradjane" i "seljake", koji su dosli sa industrijalizacijom pedesetih ili kasnije. Stari Krupanjci se nazivaju "Krupljani" i kad cujes da neko kaze "Krupljani" znaas da misli na jedan malogradjanski sloj koji misli da je vredniji od ostalih.
Ali najjaci su mi Krupanjci koji kazu da je u Beogradu "sve sam go seljak". Look in your backyard first.
Било је ово лепи