Lik koji zatrpava vrata sa snegom svaki dan vrata "Iseljenika u Kanadu" sa grtalicom (masinom za ciscenje snega).
U audio formi ovekovečen blistavim izvodjenjem Gorana Sultanovica.
Fajl koji je must have na svakom racunaru/mob. telefonu :D
Inače, oznacava zivotinjsko bice. Za razliku od izvornih jezika u bosanskom rec hajvan takodje ima znacenje osobe koja se ponasa lose.
Odlomak iz "Dnevnika iseljenika u Kanadu", izvodjenje G. Sultanovića:
28. decembarPrognoza je bila loša. Palo je po metra. Ako ovako nastavi, neće se otopiti do leta. A grtalca se zaglavila i taj majmun došao da mi traži lopatu. Rekao sam mu, Hajvane, ja sam već slomio šest lopata čisteći sneg sa vrata što si ga nabacao i zamalo da sam mu slomio lopatu o glavu.
Životinja!
Čovjek ti je, Senada, teški hajvan, i ono malo duše šejtan mu je dao da mu bude teže!
Osoba koja neprestano upada u probleme i olako ih stvara.
-Komšija sta se desilo?
-Opet onaj Momčilov hajvan pretukao nekog klinca.
...........................................................................................
-Šta to uradi hajvane jedan? Slomi čoveku staklo bez razloga!
Drugar u detinjstvu sa kojim se najviše igraš napolju.
- Tetka Milice, da li je tu Sale?
- Jeste sine..
- Sale, haj van!
- Haj!
isto što i budibogsna,bašibozuk i hajvan.
Njčešće mnogo ružan čovek.Neprivlačne prirode.
Groteskno.
To je mali hajvan koji kad uđe u insana napravi takav kijamet i belaj da ako insan ne ode kod hećima ne gine mu dženaza.
Avangardni hajvani. Grupa ljudi koja je po "kvaliteti" pravljenja pizdarija uvek ispred ostalih. Najčešće se ponose onime čega bi se drugi sramili ili im ne bi ni palo na pamet napraviti. Kod nedužnih svedoka njihovih "performansa" izazivaju stid, podsmeh ili smeh, u ređim slučajevima divljenje.
Slučajni prolaznik (nakon što u 5 ujutro ugleda tri debila kako guraju po ulici prazan kontejner za smeće s četvrtim kretenom koji stoji unutar istog dok sva četvorica urlaju k'o nenormalni pijući jeftini bambus iz iste flaše): "Hahahahaha, vidi kakvi hajvani!"
Njegov drugar: "Ma šta hajvani, to ti je hajvangarda!"
Ovaj prvi: "Neki prave treš filmove, a ovi ih žive."
Bismillahi rrahmani rrahim.
Ćafir je hajvan koji ne poštiva presvjetost Allaha svevišnjega. Karacrni damar mu je, ha duša mu je šejtanova ćenifa. Taj ahbaba nema, a još mahnje ahlaka. Šejtan mu je bezbeli divanhana, samo njehgova avaza sluhša, ha džehenema nije ga stra'. A kada kap džehenema kane na dunjaluk - badahava ti dunjaluk, jarane moj. Ha ja... Ba.
Tu se sjetih ja rahmetli-Mehe, dobroga insana, efendija prahvi bješe. Hal šejtan ga natjera na haram, slahnine i raćije da proba, a, štob moj babo reko - ćejfiti od slahnine i prasadi ni'ki halal nije. Time sehbi Muhammada velikog nacrta Meho, jaran moj, i lasno ćafir najvehći u šeheru posta.
Tahko bi to nekako...
Selam!
U jednoj od mnogobrojnih bitki dok se ginulo naveliko, Cezar je, kako dolikuje jednom imperatoru, ladio muda i pio čaj. Srknu tako gut, i skonta gorko. Bjesno zovnu pomoćnika Antivirusa da mu donese šećer u kocki, na šta mu ovaj odgovori da je kocka bačena da bi se vojska rasteretila nepotrebnog tereta. Hajvan, kakav bješe, provali da bi to mogla još jedna dobra izreka s kojom bi se mogao kurčiti i ući u anale istorije.
Nadobudnu mrcinu niko nije provalio, a onda je Facafacaa izkoristio vitešku opciju da ocinka pičku i tako obezbjedi i sebi mjesto u istoriji s ovim snažnim preokretom.
*malo sam popio…
Stara bosanska riječ.
Nešto što vas muči u dubini duše, stiska, kida, reži.
A ne znate šta je pravi razlog.
Apsolutna praznina u vama, stanje kada ne razmišljate, nemate emocija, ravnodušni ste.
Zarobljene misli koje ne mislite, negativni osjećaji koje ne osjećate, ljubav koju ne poimate.
"Čo'ek ti je, Senada, teški hajvan. I ono malo duše što ima, šejtan mu je dao da mu bude teže."
Bakterije su plaho sitni hajvani, koji žive u havi i koji,
kada se uvuku u insana,naprave takav belaj da,
ako ne odeš hećimu, ziher ti je dženaza.
Malo pomoći:
hajvan - životinja, zver
hava - vazduh
insan - čovek
hećim - lekar,doktor
dženaza - islamski obred sahrane
Perfekcionista. Kod njega sve mora biti pod špagu, cakum-pakum. Sve je na njemu tip-top, taj ne griješi. Radi kontrolni u školi, poždera se živ ako ne uradi komad zadatka. Nema opravdanih i neopravdanih izostanaka. Na posao stiže tačno u 7:30h. A kada poništava tu svoju devetku, ostalima, koje profesor obara iz 394. puta, dođe da ga naglavce stave u betonsku kantu za smeće.
-Jesi ti vidio šta uradi onaj hajvan?
-Ko dijete?
-Simeunović. A lika! 'ladno čovjek ode da poništi devetku iz Rima, a mene obara 7. put!
-Perfekcionista ili lud?
-Sve mi se čini i jedno i drugo.
Od samog početka progona iz Raja, čovečanstvo drži tendenciju postepenog pada pod senku. Za svaka 3 koraka napred, napravimo 4 nazad.
Imali smo Sodomu i Gomoru, imamo ju i danas, kršili smo zapovesti nekad, radimo to i danas... Mrzili, voljeli, ratovali, mirili, grešili, praštali...
Ali koji je to siguran znak da smo blizu kraju, upravo u našim danima?
Ako i jesmo kroz istoriju padali u greh, i uživali u njemu, bar nikad nismo imali javnu, i ljudskim zakonom utvrđenu zabranu i osudu na delo i artifakt koji su direktno iz Raja potekli!
- Batina je iz raja izašla. -
Probajte to reći socijalnoj službi kad vam pokuca na vrata, jer vas je mali hajvan prijavio, zbog dve tri roditeljske, i to po guzi!
-Ako nas neka kometa ne zvekne, dokusuriće nas ove mlađe generacije, koje na adekvatran način u mladosti nisu spoznale razliku između dobra i zla...
Pobliže opisivanje mjesta u kome preovlađuju promiskuitetne žene. Dođeš, vidiš, jebeš i oženiš se ako nisi za bolje, a ako jesi onda samo jebeš. Dobar način da podjebavaš raju koja uporno insistra na turnejama po nekim pripizdinima.
- Đes baja, oš sa mnom u Šipovo do grada?
- Koji ću kurac tamo, veća vukojebina nego ovdje...
- A jesi 'ajvan... da vidimo ima li kakije žena za nas, eto što!!!
- Au, jesi ti zagorio čoeče, pa u Ušipovo idu samo oni što se ne mogu oženiti nigdje drugo.
- Ma zajebi, odo' ja sam, bar večeras da umočim.
I pored savršenih ocjena u regularnoj školi mama ga je tjerala ide i u muzičku, da nauči da svira gitaru i da pjevuši njenim drugaricama kad dođu na kaficu hvaleći se kako ima savršenog multitalentovanog sina. Sviranje mu nije išlo jer jedini talenat koji je posjedovao je onaj za uklapanje boja i pravljenje savršene frizurice na svojoj glavici, ali savladao je nekolik akorda i naučio nekoliko pjesmica. Par Blajvaginih, po koju Parnog valjka i jednu Čorbinu (koja je isto Blajvagina).
Kada je napunio određeni broj godinica i kad je spoznao ljepotu pičke, shvatio je koliku moć ima to što zna da odtambura i otpjeva osam i po pjesama.
Danas je glavni na roštiljima, pijankicama u parkićima, druženjima na keju, žurkicama na gajbama, jer ribe ga obožavaju i dolaze u velikom broju nadajući se da će baš njima otpjevati neku baladicu gledajući ih u snene oči.
Na okupljanju se pozicionira, ispije jedno pivo i onda uzima instrument. Malo kao zategne žice, čisto da se vidi da zna znanje. Onda zasvira Blajvaginu Tamaru gledajući jednu po jednu cavu dok se one stiskaju oko njega natapajući gaćice i slineći na njegov baršunast glas i umjeće sviranja. Kad ih sve izmjeri i premjeri izabere onu sa najvećim dojkama kojoj su se od miline njegovog opojnog glasa bradaje naježile da mo'š gunj o njih da okačiš. Zamahuje glavom, sklanjajući svoje Džastin Biber šiškice i fokusira se na nju, pjevajući samo njoj.
Nakon nekoliko sati dok mu cava puši on u svojoj maloj pametnoj glavici zahvaljuje gospođi majci što ga je tjerala da tambura po gitari umijesto da s kojekakvim hajvanima ganja loptu.
Svirač: ...dublje dušo, da, da, tooo... joj majko majčice, joooj majko, mamaaa...
Pušačica: Alo brate što majku dozivaš dok ti pušim ?!
Svirač: Dušo samo šuti i puši, predivna si, sledeća pjesma je tvoja. Joj majkooo....
Mladost ludost. Ne razmišljaš mozgom, nego nižim organom. Ona (ženka) ti mahne repom, a u tvom hipotalamusu se luči neizmjerna želja za probojem kroz vaginalni prostor. A ti, mlad, zdrav, piješ sok od cvekle svaki dan ne bi li ti se poboljšala cirkulacija krvi i na taj način stvorio od sebe jedrog mladića sa jebačkom dekoracijom i da bi u selu predstavljao porno ikonu. Radiš sklekove, trbušnjake, trčiš uz njivu-niz njivu k'o neslan ovan, a komšije se okreću za tobom sa izbuljenim očima k'o sova iz Guarana reklame čudeći se tvojoj volji za napretkom. Svaki dan ga bacaš u nesvijest tako jako da se izlučevina salije do podruma, a ostatak ode kroz kanalizaciju do na kraj njive, pa onda noću sanjaš kako hiljade spermića idu odozdo prema tebi govoreći: „Tata, tata“. Počeneš gubiti na kilaži, izgledaš k'o mršavo svinjče kad se pusti u tor pa počne da ganja prasicu i onda skontaš da ti je to dosadilo i da želiš nešto novo. Želiš turiti.
Tog dana, ćale ga je smarao nekim poslovima. Valja prozore promijeniti i ubaciti nove od PVC-a, lafo to je sada moda. Sunce upeklo k'o zagorjela tava, čini se k'o da je ispala žiška iz pakla i to pravo u njegovu avliju. Uprti prozor, a ona plastika vrela, možeš jaja na oko na njoj ispeći. Ali hajde, otac je to, moraš mu pomoći da ne bi kasnije rekao: „Bolje da sam u šljivić bacio, nego što sam tebe napravio“. Jest da mu je mrsko, al' ko ga jebe. Šuti i trpi. Kad eto ti neko auto dolazi u komšijinu meraju, onog istog komšije koji se preselio u Sarajevo i stavio kuću na prodaju. Bijeli Golf dvojka, nepoznata lica, mada mu vozač liči na Eru Ojdanića iz najboljih dana. Izlazi on, žena mu (pretpostavlja) i mladi sin, a u Golfu i dalje sjedi ona. Iz daleka izgleda kao i svaka druga, jebiga. Kaže ćale: „Evo stigle nove komšije, ajmo da se pozdravimo“. Konta u sebi: „Da nisu došli, ne bi ni rekao da stanemo“. Dobar dan, dobar dan. Tako i tako, upoznavanje, ovo ono, sve pet. Tačno je, to su nove komšije. Kad izlazi ona iz auta.
Da, ona, očit primjer brđanke, djevojke pred kojom objesiš jezik do poda, a stožina ti se pretvori u neuračunljiv objekat koji se vrti po gaćama k'o vatrogasno crijevo kad je pod pritiskom. Ne zna čovjek gdje bi prije pogledao. Da li u rumenu dojku koja izviruje k'o proleter iza grma kada želi da zaskoči žrtvu, ili pak u guščetinu utegnutu od kopanja? Lice bez bora, raspletena kosa izgleda k'o cvat hibridnog žita, a oči joj zelene. Zelene, jebote, ej... Uz malo zakašnjenje, pruža ruku na kojoj su se ocrtali žuljevi od trodnevnog cijepanja hrastovine. Ona mu reče ime, uz prelijep osmijeh na licu.
Uslijedilo je, naravno, obilaženje njihove nove kuće i još detaljnije upoznavanje sa istom. Njen otac ga zamoli da im pomogne da istovare stvari. Kaže da ima tri kamiona ukupno, pa će mu platiti to što radi. Konta: „Jebote pare, đesi punac, šta ima?“ Pristane, naravski. Ko ne bi, jebote...
Odjednom dobi volju za poslom. Ućeraj i prozoru i suncu i malteru i onim potomcima iz njive što ih je sanjao. Samo bi u nju gledao. U međuvremenu, sabralo se tu još raje, valjda njihovi rođaci i prijatelji. Pomažu svi da se skuće, a on najvrijedniji. Čas na spratu, čas u prizemlju, čas u šupi. Razbac'o se k'o đubre po njivi. Ocu nije jasno šta bi hajvanu odjednom. Završiše to oni očas posla. „Sjedi malo, koji ti je kurac, oguli jabuku“, govori mu neki glas iznutra. Za čudo Božije, posluša.
Traži je pogledom. U jednom trenutku pogledi im se ukrstiše. Sipaju iskre k'o iz Bosh brusilice kada je bravar poćera preko šipke. Silazeći niz stepenice čuo ju je kako rodici šapće: „Jest lijep momak“. Gotovo, jaro! Prođe neka dragost kroz njega k'o grnjača kroz planinsko selo. Da li je ona ta? Ta kojoj će surduknuti soklendžu iz zasjede, a ona će ga rado pustiti da obiđe njena prostranstva i upozna Nju, Njenu svetost Vaginu.
Prošlo je neko vrijeme od dolaska novih komšija, stvari su legle na svoje mjesto. Vratio se starim navikama, nolajferisanju preko dana, a hodanju i kucaniji po noći. Razumljivo je to. Preko dana po onoj ljetnoj žegi imaš utisak kao da si u nekom western kadru kada prođe pokoji plast sijena preko šljunkovitog puta. Nigdje nikoga. Zato noću oblijeće oko konine kuće k'o mačak oko vruće kaše. Stara fora bacanja kamenčića u prozor uspijeva pri dozivanju mladog čeljadeta koje docnije odvodi u prostranstva noći, sjedeći na hladnom betonu od kojeg mu se čmar ucrva, a nije pojeo ni kap pekmeza kao zaštitu od pojave glista. No, boli ga đon, svakako i ne misli o tome dok provodi vrijeme s njom. U jednom momentu, vatra između dvoje čednih živinčadi se uzbrka, te u trenucima dok mu ona razgibava jezik k'o domaćica kada razvija jufku, on se odluči da pređe rukom preko, od branja krušaka i jabuka po jarkom suncu, potamnjenih leđa, pa sve do brushaltera. Uze je u naručje i baci u obližnje sijeno. Radnja se dalje nastavi po scenariju iz starih švedskih porno filmova, dok u pozadini kokoši skaču po kocu i kokodaču, a mjesečina stvara ugođaj seoske idile. Svršetak.
Sleng za fudbalsku loptu, ali se također koristi i kao naziv za kondom, zbog one stare: "Lopta i kondom su muškarcu najdraži gumeni proizvodi".
:Momak se žvali s djevojkom na klupi u parku:
- Čekaj, narod nas gleda! Ne diži mi suknju, hajvane!
- Šta se pjeniš, neću te pojest'?!
- Eno ga ide i onaj tvoj drug Ostruga, uozbilji se.- Pa šta ima, momčadijo? Vidim trejler je u toku. Neka, neka. Nego, brale, jesi ti ponio fudbu?
- Nećete valjda da igrate fudbala? A ja?
- Pa i ti ćeš da igraš. Ti braniš, a ja ti pucam penale.
Arhaični sleng za razjebati, drndati i mlatiti.
Halo... Ej, kume, spašavaj ako boga znaš - zajmi Golfa večeras, biću ti dužnik!
Kume, ti li si... Može, nije problem. Nego, šta je sa tvojom Džetom, znam da je picnuta k'o bolja dojka seoske udavače?
Izandrana. Jebajga, stari mi šuknuo. Džabe što sam na kolica turio spojlere, ozvučenje glasnije od vašarskog i zatamnio stakla k'o na Audiju vladike zvorničko-tuzlanskog, kad on prevozi koze u gepeku... Ajvan, ne znam na koga sam ispao materem. A večeras mi ispalo na zicer sa nekom masnijom gastarbajterkom, ima sisu k'o far od Tamića! Sevap je, kume!
Izdominirati situacijom uz maestralan dribling u petercu. Odraditi nešto uz puno sreće.
- Što si ti poderan, grom te ne ubio?!
- Joj, šuti... Poćeraše me lole, jedva sam glavu sačuv'o.
- Pričaj šta je bilo!
- Ma bio na svadbi kod Luksa, i hajvan me navrati da ganjam neku njegovu komšinicu. Mesnata mala, ali ima facu hladnu k'o mezar. Ja priđem sa džiberskim uletom, kad eto ti bagre na mene. Vidim ja da je đavo odnio šalu, počnem bježati kroz neko žito, pa kroz među, tamte vamte. Na kraju se u štageru sakrijem.
- Ih, pa ti si se izvuk'o k'o mastan kaiš. Ne znaš ti kakve su to barabe dole u Čović polju, mogli su te živog pojesti.
- Ma šta će od mene, vidi me kakav sam mršav, nisam ni za graha...
Neočekivana korist kakvu redovno ubiraju osobito prefrigani ljudi.
Istini za volju, ta korist je neočekivana svima osim njima, oni su sve to unapred isplanirali, istrasirali, pa ako treba ponekoga i istranžirali da se ostvare njihovi mračni planovi. Ko god pomisli da se osvedočeni prepredenjak negde u proračunu prevario i
da će tog puta ostati kratkih rukava, zajebo se, a ukoliko neko misli da će omastiti brke umesto njega, duplo se zajebo. Takvima je nadmudrivanje smisao života i
dobri su u tome inače ne bi bili tu gde jesu, obično su i bogati ali mnogima to nije preterano bitno, novac je samo način da se prati skor u stalnoj borbi protiv ostatka sveta.
- Hasane, jesćuo ba da se onaj ćafir Milan s ćarš'je oženio?
- Valahi? Nijesam prorokove mi brade ama baš ništa.
- Svega mi, eto baš prekojuće uzo đevojku zaruku pa pred mat'ćara, ama tek tako, nit' zurle, nit' gajde nit' armunj'ke. Oženi' se insan ko najzadnji jazavac , bez
svatova jal šenluka.
- Ma ni mukajet jaran'ma, šejtan ga odnio? Ono jest', otkad ga onda zgužvasmo kad je preć'ro s rakijom i na beut pjev'o kaurske pjesme ni avaza od njega.
- Ma svejedno moj Haso, da je pozva' ka ćo'ek mi bi došli, slava Alahu pa nijesmo zlopamtila.
- Bezbeli, moj Ibro. Zna li aga što je ućinio?
- Alah ga poživio, nije mu odviše zamjerio. Ja mu juće stojim spred avliju kad ulazi đuvegija, selamim ga, ič ne divani, saga' glavu, belćim se dobromu ne nada.
- A što bi drugo, hajvan, tvrda je vjera da aga mora prvi nevjesti, dobro je živu glavu iznio.
- Vala sam ga i ja vidio na ćengelama, kad li izađe u zemana s osmjehom na licu, ćujem oprosti' mu aga al da odvoji još treć'nu.
- A ne valja mu to moj Ibrašine, što će ba ako se proćuje?
- Aratos ga bilo, stari ti je kumazin naš aga, gleda za njim, hesapi, a brk mu se smiješi ka' da je muštuluk dao, otkako ga đutur steg'o ni ne može ko kad je mlad bio, međer bi mu i pasalo.
