Ozidani vrtovi. Štakori pod sačem. Lavirint od šaša, ruskusa i zlobe! Zauzvrat je, reče, sloboda i vazduh.
Moraću odavde.
Halabuka satra.
- Koji je čas?
- Zadnji.
- Kaže se sudnji.
- Usmrtiću te, umukni jebeno!
Mlaćenje prazne slame iliti dezinformisanje šire javnosti.
- jesi video što se digla halabuka oko Žikine šarenice, priča se da je peder.
Širenje velikih priča o nečemu, često senzacionalističkih, podgrevanje javnog mnjenja...
Da vidiš kakvu su halabuku digli kad je Toma podnio ostavku!
Nemir, uzburkanost, turbulentnost naroda ili saobraćaja. Graja, prepune ulice, disharmoničnost i halabuka.
-Hoćemo li do Kneza, da prošetamo malo?
-Ma kakvi, ne mogu da podnesem svu tu vrevu.
...........................
-Gde si bre? Ol'adi se ručak.
-Evo stigoh jedva, gužva velika u gradu. Ne mogu još da jedem, moram da se odmorim od sve one vreve.
Osoba kojoj se diže patka da nekog napuši (ukoliko je ženskog pola, može se reći da joj se ovlaži vagina). Karakteriše ih silna halabuka ni oko čega, bilo da je pravopis, pogrešen muzički pravac, nešto da zasereš na CS, itd
Primer 1.
Lik ne postavi C4 tamo gde treba, jebiga bot.
Te sekunde 10 mamlaza krenu da vrište na mikrofon, psujući mu celu familiju još od doba Turaka pa na ovamoPrimer 2.
Napisao si:
"neznam ti ja to"Posle 40 sekundi odmah se pojavi 10 internet baba sera, uglavnom ženskog pola da ti se najebe keve, zato što si pogrešno napisao "ne znam"
Primer 3.
Rekao si da je metal sranje
Momentalno se pojavljuju 20 metalaca hejtera da ti napljuju sve zivo i mrtvo i ono sto tek treba da se rodi, i naravno da iskoristi priliku da te nazove "pičkom šabanskom"itd itd
Niko nikom ne ostaje dužan, to budite sigurni! Ovaj narod očigledno leči frustracije preko interneta, jer neko prosto živi da se posere po nekom, često ne birajući ni razlog, nego eto tako, da se isprazni.
Sveti trenutak kada u Sbiju silazi raj, nema štrajkova, restrikcija, devalvacija, redovna plata. Toliko je dobro da postoji inicijativa da stalno budu izbori. Jedino što je odbojno kod te ideje je užasna halabuka političareve kampanje, kampanja koju on emituje sa TVa, plakata, bilborda radija i iz usta vaših prijatelja.
Političari su se izborili za povećanje plata . . . sebi.
Obmanjivački poduhvat, zavera, prevara. Plan skovan s namerom da se, bez obzira na prepreke i žrtve, koristeći sva raspoloživa sredstva dođe do određenog cilja. Ujudurma mora biti otkrivena od strane naroda, da bi bila to što jeste. Mora izazvati bes, revolt i ogorčenost prevarenih. Mora podići veliku halabuku i opštu uzrujanost, jer bez toga ujudurma ne bi bila ujudurma, već tek neka mala mutljavina.
-Vidiš, sve ovo što nam se dešava s Kosovom i što neće da nas prime u EU i što nas pljuju svuda u svetu. To je sve jedna velika zavera protiv nas, sve je to pokrenuto jer zapadnjaci znaju da smo mi nebeski narod i ljubomorni su!
-Jaoj bre, što si toliko deretizovan? Svuda vidiš neke zavere, ujudurme. Opusti se malo...
..................................
-Izgleda da ćemo najebati prilično. Vidiš kako se ovaj svinjski grip raširio. Moramo se vakcinisati što pre!
-Ma jok, to je sve ujudurma farmaceutske industrije kako bi se zgrnule velike pare. Neću da se vakcinišem, neka crknem ali neću!
Pažnja. Svaki čovek je bomba, neposredno pred eksploziju. Ljubavnica može da eksplodira u zagrljaju svog ljubavnika. Možda...
Više niko ne može biti mučen niti hapšen. Svi se odiču borbe. Halabuka poslednjih nezadovoljnika odjekuje samo po najzabitijim budžacima zemaljske kugle.
Naša koštana srž je propisno zasićena. Svaka butna kost i svaki članak je eksplozivno punjenje koje se po volji aktivira. Dovoljne je samo jako pritisnuti jezik o svod nepca i smisliti kratku, koleričnu, misaonu operaciju... 5, 4, 3, 2, 1... Indeks adrenalina se povećava, hemijski sastav krvi se menja i - BUM! Sve što je u okolini iščezava.
Potom orosi laka kišica pepela i krvi. Po vazduhu plutaju, maleni, viskozni ugrušci. Komadi paučine što mirišu na brom i izazivaju muku: to je sve što ostaje od bivšeg čoveka.
Nema drugog leka nego da strasno jedni druge volimo.
- Dragi, volim te... I slupala sam auto... Opet!
Ljudi koji pljuju jednog magistra zbog zbirke koja ima gomilu netacnih resenja iz godine u godinu i misle da je on krivac. U cemu grese?
Vene nije izdao zbirku resenja nego zbirku zadataka, zadatke su radili pomocnici koji su napravili te greske, problem sto se greske ponavljaju iz godine u godinu je u izdavacima koji ne prave korekciju vec samo puste zbirku u stampu sa novim datumom. A i ne vidim cemu tolika halabuka kad vec SVI profesori znaju koji zadaci nemaju tacno resenje.. A i ne vidim problem u zadacima koji nemaju resenje ? Pa poenta matematike je da ti uradis zadatak i budes siguran u njegovo resenje a ne da gledas dal tamo negde pise tako,ne sluteci da je taj neko mogao da pogresi u racunanju,da je neko drugi mogao da pogresi u prenosenju u digitalnu formu i da je neko treci mogao da pogresi kada je zbirka stampana. I za kraj, da je matematika laka svi bi je znali, ko vam kriv sto mislite da sa 15 minuta vezbanja mozete da znate matematiku, predmet koji je srz svega.
Ako nekome treba pomoc oko resavanja zadataka iz pomenute zbirke neka se javi, uz naznaku da je sa vukajlije dajem popust 40%.
Vrlo moćna stvar koja za svrsishodnu upotrebu podrazumeva posedovanje ako ne baš kreativnog, onda bilo kakvog uma. Bez marketinga se danas ne može ostvariti gotovo nikakva popularizacija niti uspeh. Prirodno, marketing je sastavni deo današnje svetske politike. Kako ovdašnji vlastodršci nemaju baš mnogo mozga, nemaju ni naročitog smisla za marketing, reklamne kampanje, prezentacije, niti, pak smisla za odabir inteligentnijih (marketinških) savetnika, koji bi trebali da vide računa o svemu tome. Kao rezultat svakodnevno, a pogotovo u predizbornim kampanjama, sa plakata nas posmatraju majmunoliko-manekenski, žaboliki, izbezumljeni, kvazišeretski i tupoliki portreti naših predstavnika vlasti.
Osim što nemaju osećaj za sopstvenu prezentaciju i biznis - jer, pored loše lične prezentacije, svi oni svakodnevno seku grane na kojima sede (što donekle doprinosi mojoj tezi da je prosečan srpski političar zaostao u evolutivnom razvoju, pa sa grane još nije uspeo da siđe), ne znaju ni da prezentuju ovu zemlju kako treba, a kamoli da pošteno i uverljivo zavaravaju narod (što je suština njihovog posla). Da znaju, mnoge trivijalne stvari oko kojih se diže neverovatna halabuka i prašina bile bi mnogo glađe izbegnute.
Gej-parada- izaziva mnogobrojne polemike ( zašto, kako, zbog čega), potežu se prava ljudi s Kosova, troškovi, EU, policija, politički poeni, tralala... Uz malo mudrosti i odgovarajuću prezentaciju, cela ta priča izledala bi ovako: 2. 10. 2011. u Beogradu - prvi ulični sado-mazo festival. Jedan od ekstremnijih skupova te vrste u Evropi i definitivan korak ka slobodnom iskazivanju seksualnih frustracija u Srbiji. Policajci prisutni dobrovoljno sa lisicama, veeelikim pendrecima i u uniformama od lateksa. Svi prisutni će garantovano biti zadovoljeni.
Termin koji, u arhitekturi, označava obličasto udubljenje u zidu, slepi prozor(češće se nalazi u kućama izgrađenim pre Drugog svetskog rata). Obično se u njega stavljaju raznorazni ukrasi. Takođe se koristi i kao uobičajen pojam, kojim se objašnjava mala oblast unutar neke veće celine(npr. mali nepopunjeni deo industrije, koji nije dominantan).
-Kevo našao sam na tavanu neke ukrasne tanjire, baš su lepi.
-Pa okači ih u onu nišu u dedinoj sobi, lepo će tamo stajati.
...............................
-Kako su nas zajebali onom halabukom oko svinjskog gripa. Oni što su prodavali vakcine uzeše velike pare!
-Pa nisu samo oni. Profitirali su dosta i ljudi koji se bave nišom u farmaceutskoj industriji, proizvođači maski.
Poznato je da je sport, ili produžena ruka politike, ili istrument politike. Zanimljivo je da u ovoj situaciji u kojoj se nalazi (siromašna) Srbija i dalje postoje ambicije pojedinaca (uključujući vlast i politiku) da organizuju velike priredbe. Najočitiji primer je "Univerzijada", potencijalno najveći sportski događaj od raspada SFRJ, a onda smo doživeli jednu kompromitaciju što se tiče organizacije.
Šta govori to, pred lice sveta, ukoliko izlazimo sa argumentacijom da je sve to u funkciji naše afirmacije, prezentacije... a onda na par meseci pre početka kažemo "puj pike ne važi, neće biti 21 sport, nego 13,14.." razne alternativne priče, do toga da je budžetski dinar, namenjen lokalnom sportu, u velikoj meri preusmeren, naredbom države, prema univerzijadi.
U pitanju je ogroman novac, (kasnije smanjen zbog krize, ali i dalje ogroman) uložen u nešto što ovoj zemlji uopšte ne treba. Ono što ovoj zemlji treba su naučni, privredni, poljoprivredni projekti.Ono što daje šansu da se ljudi zaposle.
Sva velika takmičenja su legalna pljačka ljudi, zemlje u kojoj se održavaju, pa će tako biti i u ovom slučaju. Kada se ta halabuka završi, pojedine lopine će uzeti ogroman novac, narod će biti još više osiromašen i jedan balon od sapunice će puknuti. I tako do stvaranja novih balona...
Studentski sport? Pa ko je toliko retardiran da veruje da to postoji, ko je tu uopšte student? Na univerzijadi i pre 40 godina nije bilo nijednog studenta! A u današnjem svetu univerzijada nije trećerazredni, nego petorazredni sportski događaj. To nijedna svetska televizija neće ni da registruje, jer se u svetu svakodnevno organizuje mnogo sportskih događaja koji imaju totalno drugu dimenziju. I nije komercijalizovano, jer koga to uopšte zanima??
Nasumičnoj situaciji ili životnoj kategoriji staviti am, sedlo i uzde i zajahati je kao utreniranog konja. Držati sve konce u svojim rukama. Biti u kontroli.
Elem, starostavni idiom kočijaško-prevoznog porekla (dizgíne = onaj kaiš što držiš u rukama kad eksploatišeš konja), karakterističan za direktore, generale, diktatore, Jevreje...i udate žene. Mada su i ove neudate zajebane, majku im...
- I, glavo? Kako ti u braku sad kad je prošla cela halabuka oko svadbe i štatijaznam?
- Ma super, stvarno, praktično se ništa nije promenilo u našem odnosu, tipa, samo se sprdamo sa onim "ćao, mužiću" i "ženo, šta ima da se jebe", hehehe...
- Znači, čvrsto držiš dizgine u svojim rukama, a?
- Tako nekako, hehehe...
- E, ae na piće neko.
- U, ne mogu sad, matori, treba Marinu da vozim na školu horoskopa pa taštu kod gastroenterologa...aj drugi put ćemo...
- Važi, tebra, nabavljam do te prilike i šećer u kocki pa da te počastim kad zaslužiš...
- A?
- Ojsa, ojsa, prske, prske!!
- Njiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiiii!!!!!!!!!!!
Pošast 21-og veka. Hodajuće katastrofe i ulične tempirane bombe. Nastale kao nuspojava nijedne druge do napredne portabl-elektronike iz Japana, zemlje koja je, paradoksalno, iznedrila i one originalne kamikaze, te neustrašive i pokojne junake neba i mora. Doduše, po povoljnoj ceni ( autor se zbunio; prim.prev ). Da, pogodili ste. Jebeni ljudi sa jebenim sluškama na jebenoj ulici!
Naoružani svojim mp3-kurcima, Ipod-palcima i Sansa-govnima, poput nekakvih digitalnih zombija oni bauljaju po gradu, prelaze prometne ulice, koriste javni prevoz, pokretne stepenice i liftove, potpuno nesvesni prisustva i ostatka sveta koji sve to isto radi samo sa jebenom namerom da negde i stigne! Izmučeni ljudi im trube, viču im da se sklone, ljubazno ih pitaju ''Da li silazite na sledećoj?'' i ne dobivši odgovor urlaju k'o manijaci...i, jednom rečju, na sve moguće načine pokušavaju da ih obaveste o svom postojanju i namerama, ali uzalud. Naše drage urbane kamikaze samo ćute i mrtvo blenu, mozga zapranog zvucima do daske odvrnutog tehna, hausa, roka, panka, turbo-folka, dok se u ipak ređim slučajevima primerci umeju drogirati i džezom, klasikom ( takvi najčešće i ginu ) ali i najnovijim albumom Ivana Bosiljčića, inače tate po zanimanju.
Eto, pre neki dan, pogin’o ovde u Berlinu jedan dečko na pešačkom prelazu. Sluš’o, kažu, muziku pa nije video semafor. Odbacio ga autobus dobrih 10 metara, ostale od njega samo sluške. Turčin, pa se nije digla neka veća halabuka. Samo omanji članak u novinama. Sa najskorijom slikom, razume se. I šta? On mrtav, mnogobrojna turska familija zatvorila svoje ćumeze zbog žalosti a šofer ni kriv ni dužan otiš’o u kurac i propustio odlazak sa sinom na tekmu Herte protiv Fortune iz Dizeldorfa, al‘ nema veze, jebeno izgubili 1:2. I zbog čega? Zbog Šakire, Riane, Gete, DJTiesta ili koje god se tursko arlaukanje nalazilo na njegovoj jebenoj plejlisti?!
Uostalom, na vašem lošem danu je da odlučite.
- Vid‘ ovog što je stao na sred ulice! Alo, sine, zeleno ti je…
: Džrim of Kalifooornikeeejšnnn, Džrim of Kalifooornikeeejšnnn…:
- :otvara prozor: Eeeej, dečko, sklanjaj se sa kolovoza, ne mogu da prođem od tebe! Eeeeeej, aloooo!!
:Džrim of Kalifooornikeeejšnnn, Džrim of Kalifornikeeejšnnn...:
- Milovane, nemoj…
- :otvara vrata: Ej, majmunčino sa slušalicama!! :TU,TU: ‘Oćeš ti da prelaziš tu ulicu ili ćeš ceo dan da me zajebavaš, je li, bre, pička ti materina bezobrazna??!! :TU,TU,TUUUU::Džrim of Kalifooornikeeejšnnn...Uuuu, sad ide onaj do jaja deo...:
- E, saću da ti jebem mrtvu majku!!!
- Milovane!!!:Kako kul pesma! Ne. Ako budu opet dolazili, definitivno moram da id...:
Dejan M. 1986 – 2012
Ultimativna konstrukcija u srpskom jeziku kada je predodređenost bavljenja nasumičnom i, po mogućstvu, visokostručnom profesijom u pitanju. Omiljena floskula međ' roditeljima koji su beznadežno zaljubljeni u sopstvene potomke te istom sebe teše a drugima se pravdaju što im je sin jebeni trut koji po ceo dan drka kurac gajbi a ćerka wannabe fuksa iz "Seks&Grada" koja radi to isto...samo, fazon, nekom drugom. Seljačko-stupidna logika tipa kakvi kurac škola, obrazovanje, trud, samopregornost i ambicija - ako si jednom kad si im'o tri godine video avion i tom prilikom izjavio "Joooj, mamaaa, vidi avijoooon!!", onda ćeš definitivno jednog dana kad porasteš imati nedvosmilene predispozicije da postaneš vrhunski pilot/inžinjer. 'Ajde, bre, marš u pičku lepu materinu.
Elem - da. To su oni ljudi koji veruju da im je naslednik/nica rođeni lekar samo zato što vrišti na pojavu onog transfera od glavnog glumca iz serije "Scrubs" ili, pak, zato što ne vrišti prilikom kada prima godišnju vakcinu protiv gripa ili tako nekog sranja kojim bodu decu. Drugi korisnici Credo-a iz naslova, međutim, u debilnom prenosiocu sopstvenog genetskog materijala instant prepoznaju rođenog arhitektu čim mali debil uspe da sklopi jebene lego-kockice u kakvu suvislu formu. Ustvari, pomenuta proricanja idu tako daleko u svojoj imbecilnosti da je i najbezazleniji događaj/potez dovoljan da bi mala nakaza bila proglašena novim Karadžićem, Teslom, Andrićem, Đokovićem, Vojislavom, The Prof-om.
Pa, jebemmumater, i ja sam kao beba voleo da ronim u kadi (ili mi je barem to tako moja keva pričala) pa opet danas ne zarađujem za život istražujući olupine španske Armade iz XVI čeka u jebenom Mediteranskom moru...mada bih to svakako voleo, jebiga...
- E, matori, 'dezbio?
- Ma, bio kod Kaće na ručku, izblejao sa nećakom i tako to...
- E, daaa, jebote, ja skoro i zaboravio da ti šveca rodila...Pa, kako je? Šta radi? Kaće mali u školu?
- Dobro je, bre, eno radi u pošti u komšiluku, ima solidnu platicu a i onom njenom ne ide loše taj biznis sa Dancima. Sve u svemu - do jaja. A mali je, 'nači, rođeni političar, već ga, fazon, vidim za 20 godina kako drži govor u Skupštini, hahaha...
- Šta? Sad je u fazi laganja, a?
- Jok, bre, nego u fazi zabadanja. Sakrio mi novčanik negde i 'ladno nije 'teo da mi ga da dok mu nisam obećao 'iljadarku, mali je namazan, 'nači, za sve pare...!---------------------------------------------------------------
Ugodne trenutke ispijanja podnevne kafe sa najboljom drugaricom prekida neznabožačka halabuka koju udarcima kašike o staklenu čašu pravi trogodišnji sin jedne od njih...
- ...i ja odem tamo...:CANGR!CANGR!:...i shvatim da nisam ponela...:CANGR!CANGR!:...da nisam ponela...:CANGR!CANGR!...ovu, kako se zove...:CANGR!CANGR!:...Joj, bre, Marina, pa ovaj tvoj sin je nemoguć!!
- Ma, rođeni bubnjar, šta sam ti rekla, hihihi...:CANGR!CANGR!:
- Samo da ne odraste u rođenog kretena...:CANGR!CANGR:
- Šta reče? Izvini, nisam te čula, hihihi...
- Rek'o što je talentovaaaan...!
