Da je to tako, to zna svako ko je iole bio upućen u nešto, ko je imao neku važnu informaciju, ali ga niko nije uzimao za ozbiljno. Dok su svi jurili da pomognu dečaku koji je vikao "Vuk! Vuk!", naš "zamalo pa mesija" je čamio čekajući, raširenih ruku, vrteći glavom nalevo i nadesno u neverici zbog saznanja da se ljudi primaju na gluposti, a da ozbiljne stvari uzimaju zdravo za gotovo, kao da su sprdnja.
Da, najteže je biti prorok u svome selu, ali zato u susednom tog istog gledaju kao da je dar sa neba. Jeste da je čudan i da su mu odore kanda malo šljašteće, ali ima čovek klikere za ono što treba. I dok je u susednom selu naš prorok ostvario veći deo onoga što je hteo, iznutra nešto ga bocka i setan izraz lica mu čak i u najsrećnijim trenucima daje. Duša boli, a srce se pridružuje, pogled gleda na stranu sveta gde je njegovo rodno selo. I dok njegovi žitelji i dalje jure na povik onog dečaka što vuka vidi tamo gde ga nema, naš prorok u tuđini sam sebi vuk postaje.
Krajnji stepen poštenja. Beskrajno poverenje ljudi koji te poznaju čitav život u dušu. Tu nema laži ni prevare. Moraš biti ljudina i domaćin. Ako si jajara pročuje se za dva sata boravka u tuđem selu a ne dvadeset godina u svom. Istina, dosta puta to sve ima neku pozadinu i skrivenu nameru ali poslovi se završavaju bez greške i u roku.
- Gledam ovog Ratka, oduševljava me čovek...
- Zbog čega?
- Pa eno ga pravi kuću pa se preračunao, zafalilo mu brdo para ovi njegovi u selu skupili za dva sata sve pare da završi i da plati majstorima, niti su ga pitali kad vraća niti bilo šta. Odakle im toliko poverenje, svi ga poznaju, znaju koliki je prevarant i opet mu dali pare. Nešto tu ima čim se zadužio u svom selu toliko, što ja nemam takav komšiluk...
- Što ti nemaš takvu ženu misliš!?
- Nije valjda?
- Jeste.
Ima istine u toj izreci na Balkanu. Skloni smo da pomognemo nejakim, ali uspešne mnogi ne podnose. Sitne duše, vazda ne shvataju...
Da bi pravilo bilo pravilo, mora da ima izuzetke:
Netko bješe Balaševiću Đole!
Bješe Đole u malenoj Srbiji,
U malenoj Srbiji kraj Evrope,
da takoga ne ima sokola.
Đorđe Balašević, jedan jedini.
U našoj zemlji je bolje biti narko diler nego li pop lopatar.Razlozi su sledeći:
1.Država vas u opšte ne dira , ne plaćate porez , policija vas se kloni itd.
2.Zarada je dobra.
3.Nikad niko neće protiv vas voditi tv hajku.
Dobro zapazeno.
Najveća nepravda u Srba.Reč koja čoveka obeleži za ceo život,prvenstveno u negativnom smislu.Poznato je da je najteže biti pop u svom selu,tako da nijedan uspeh nije dovoljno dobar za okruženje.Na drugoj strani,samo se čeka najmanja greška,pa da se iskoristi na najbrutalniji mogući način.
-Da te pitam,a što te tako zovu?
Eeeeee,takvi smo mi ljudi,dal' si čuo da me je neko ikada nazvao umetnikom ? Džaba mi samostalne izložbe u zemlji i inostranstvu...A kad me komšija samo jednom video kako pokušavam da popušim sam sebi...
Stara narodna poslovica vođena idejama domaćinluka i dobrosusjedskih odnosa, kad su ljudi pomagali jedni drugima, koja je izgubila smisao u surovom vremenu globalizacije i ostalih bjelosvjetskih gluposti.
Danas je malo drugojačije. Selo zna al ti neće reći, čak će te nagovoriti na budaleštinu, da se poslije može naslađivati tvojom mukom kad ponosno izađeš u šetnju sa čeljadima, a više liče na slučajne prolaznike nego na tebe. Jebi ga, danas svaka kuća svoju budalu ima, a gdje je puno čeljadi, Boga mi, i dvije, pa ako si dovoljno srećan da potrefiš na istu bolje ti je da si navatao šta bilo u drugom selu i da se nadaš da tračevi koji će doći za njom neće dugo biti povod da se selo ibrati.
Stajati ispred vrata toaleta i zajebavati
nekoga ko ima zatvor stalnim dekoncentrisanjem.
- Oš skoro?
- Neću, bre, pusti me.
- Za koliko ćeš?
- Ne znam, za pola sata.
- Pola sata? Pa šta tol'ko...
- Ne seri, pusti me da serem!
- Pa ne serem ja, sereš ti. Ja čekam.
- Okej, čekaj onda, strpi se.
- Okej, tu sam.
- Jebote, čujem te kako dišeš ispred tih vrata, dekoncentrišeš me! Idi negde.
- Pa uz tebe sam kada ti je najteže.
- E, sad ću namerno da serem 4 sata...
- Važi, onda bar da uštedimo na struji.
- PALI TO SVETLO, UBIĆU TE KAD IZAĐEM!
Opis zatečenosti glupačkim (pop) top listama u kojima se kafanske sponzoruše svrstavaju u bilo šta što se ne zove turbo folk.
Pijana Paraćinka:
''Moj novi album biće u AR EN BI fazonu!''
Izreka koja govori o prednosti manjih sredina i nedostatka konkurencije u odnosu na metropole.
-Koji ćeš faks upisati?
-Učiteljski u Vranje?
-Ti na principu "bolje biti prvi u selu nego zadnji u grad"
Lako je biti junak, ako sam biraš protivnika, vreme i mesto borbe. Lako je biti najjači u ulici, ako su ti u komšiluku devojčice, pacifista i daunovac. Lako je biti najveći jebač u selu ako imaš 200 hektara zemlje i novog Džondira, a ćale ti je doveo plavu Rumunku da vodiš pičetinu na parking kod mosta.
Kao i petao, koji je glavni jebač u svom kokošinjcu u kome je uspostavio hijerarhiju i naskače na ženskadiju bez prethodnog vođenja na piće i kupovine cveća, ali zato u komšijski ne sme ni da proviri jer će u najboljem slučaju ostati bez glave pod udarcem tupe sekire dokonog komšije, lako je biti dobar na terenu gde se osećaš kao svoj na svome, gde ti neko pruža podršku, i gde si uvek zaštićen. Ukoliko želiš dokazivanje, batali standardnu priču, pusti muda i vidi dokle možeš stići. Ukoliko ne želiš, sjaši sa bureta i ponašaj se normalno, da neko ne bi zloupotrebio sekiru iz komšiluka.
- Zašto ovaj Stouk kući sve redom dobija, a u gostima ga guze ko Rumunsku gimnastičarku na privremenom radu u Nemačkoj?
- Pred svojim navijačima se nabriju, ipak petao najbolje gazi na svom bunjištu...
Izraz služi kao opomena devojkama koje ne razmišljajući na svetsku ekonomsku krizu, prilikom udaje dodaju muževljevo prezime svom prezimenu (ili obrnuto).
U zavisnosti od kombinacije prezimena, potrošnja materijala se povećava do
40 % za krstaču i do 30 % za nadgrobni spomenik.
grobar: Pa odakle mi sad letva od 180 cm da napišem Leposava Haži-Dimitrijević Stojanović.
--------------
kamenorezac: Za ovo prezime mora još pola kubik granita da utrošim a to je još 500 evra skuplje.
Tragikomicni, lucidni hint izgovoren od stare kajle koja se ne da godinama, pun neke narocite istine, optimizma i ljubavi prema zivotu.
-Dobar dan cika Slavko, kako je?
-Zdravo zdravo sine, prvih sto godina je najteze, a posle sve je lako...
(blazeni razvucen osmeh koji prelazi u glasan iskren smeh)
Duhovit komentar koji je usmeren ka nespretnosti i smotanosti određene osobe koja je dobila za nas prilično lagan zadatak, dok isti za nju predstavlja špansko uvo. Zbog toga smatramo da je određeni vremenski interval od sto godina sasvim dovoljan da ta osoba nauči da koristi kašiku i veže pertlu, naravno u hiperbolisanom smislu, ali da će sve posle pregaženog veka ići kao voda.
-Kako sad da uđem na onaj sajt za kupovinu polovnih automobila?
-Pa ukucaj Sajt za kupovinu polovnih automobila.
-E, da, super. Jebote, nikad se neću naučiti na internet.
-Ma, bre hoćeš, šta lupaš? Pa prvih sto godina je najteže. Kasnije, videćeš... Znaćeš i youtube da koristiš.
Glavni pop u selu
Trenutak ili period u životu kada ti je najpotrebnija pomoć prijatelja.
S: „Mislila sam da vam ne kažem, ali evo, predomislila sam se: idem na Madonin koncert u ponedeljak.“
I: „Ahahahahahahahahaha!“
Ž: „Ako more, da si ti nama živa i zdrava!“
S: „Prvo sam htela da vam kažem tek kad se vratim sa koncerta, da me ne biste zajebavale, ali nema veze, bi šta bi.“
I: „Pfff, bolje što si nam rekla, treba da ti se nađemo sad kad ti je najteže.“
S: „More, mrš!“
Odgovor za besmislena pitanja ili pitanja na koje je odgovor apsolutno očigledan.
Zašto si ugazio u baru?
Zbog sira i vojne muzike.
Taktika za odbranu od stresa u Srbiji.Ako si glup nećeš shvatiti šta se dešava oko tebe i biće ti svejedno što država propada i što se sve raspada.Ti ćeš biti izgubljen u svom svetu,za koji samo ti znaš da postoji,u svetu gde caruje glupost.
Baš te boli šta ti rade
Ko te laže,ko te krade
O kako je lepo biti glup...
Čovek izrabljen. Gde se razočarati mogao, razočarenje je kupio, gde je mogao neki osmeh požnjeti, mirno je prolazio dalje. Uvek više davao, smatrajući to dužnošću, nego što je njemu neko pružio. Sopstveni život je toliko podredio tuđim potrebama, da je jedva nešto više od sene.
-Hej, šta je sa Milanom, jel konačno upao u ono amatersko pozorište?
-Ma ne, trebao je danas ići na poslednju probu, ali ga je zvao prijatelj da ga vozi na koncert i znaš već Milana.
-Čoveče, on se za to godinama spremao.
-Kod takvih ljudi takve stvari nisu bitne. Znaš već da i u svom životu igra tek neku sporednu ulogu.
Izraz koji se koristi kod gradacije težine nekog fakulteta. U ovu kategoriju spada većina privatnih fakulteta.
-: U kurac krasni, sjutra imam marketing, ne znam kako ću izaći, veze nemam.
Dejan: Koj' bješe ti faks upisao?? Onaj Turizam, privatni?
-: Aha, što?
D: Tamo je najteže da se popneš uz stepenice. Ispiti se sami polažu. NE zajebaj. Nemaš ti pojma kako je težak (_________) :unesi ime po izboru:
Neki su poslovi jednostavni i laki, a drugi naporni i iscrpljujući. Zato su one prve profesije željenije i više tražene od drugih, ali neko mora i grobar biti. Izraz se koristi u situacijama kad te, u očigledno teškom trenutku, neko smara pitanjem kako ti je - da je lako ne bi tebe zapalo.
- Mito, čujem da si počeo da snimaš porniće u Austriji, kako ti ide, garant uživaš po ceo dan?
- Eeee, moj kume, da je lako zidati i pop bi držao mistriju, a ne kandilo!
