Пензос који ужива у животу. За њега се може рећи да зна зашто живи.
Устане ујутру, оде на пијац и ценка се са свима редом, и кад му продавац најзад спусти лешнике на 15 динара кило, каже му: ''А који ће мени курац лешници, нит имам зубе да их крцам, а чекићем бих скрцао више прстију него ли лешника''.
Ондак оде до Клуба пензионера и док лиже ракију (забранио му доктор да претерује, ал ко јебе доктора) крадуцка домине екипи која игра за суседним столом па се они међусобно свађају ко је варао док се он кикоће.
Кад пође на аутобуску станицу, сврати до парка и нахрани голубове и зајебава парове који се жвалаве на клупама тако што их гађа мрвицама. Онда оде на бус и пошто има бесплатну вожњу возика се у бусу негде до ручка и зајебава клинце који се враћају из школе и немају где да седну, а пензионери се раштрче по бусевима ко Кинези по Србији.
Ондак дође кући да руча. Покуша да пољуби жену али протеза изврши скок без падобрана, па му са оштећеним видом треба три сата да је нађе, а она се курва сакрила испод кауча.
Кад руча оде до амбуланте да му измере притисак (боли њега пимпек за притисак, али ту су згодне (и надрндане) сестре). Ту са ''колегама'' прозбори коју, установе ко је отиш'о на онај свет да испостави рачун Светом Петру и да се договоре ко следећи иде.
Врати се кући, одгледа ''Дневник 2'' и иде на спавање, осим ако није сваки други петак у месецу кад Дом пензоса организује игранке. У том случају оде тамо, изгази све жентураче док покушава да плеше, испљује конобара док наручује (још није нашао протезу), као носилац Партизанске споменице посвађа се са Chetniks Crew, па расправљају ко је кога тукао на Јабланици '43.
И на крају сви срећни и задовољни иду кући.

U prošlom veku su se poštovali, imali normalne penzije, nisu morali da čekaju po dva sata za hleb i mleko a ni da se guraju u autobusu. Često ismevan od današnjih mladeži koji ne shvataju da će i oni jednoga dana ostariti i isto tako, silom prilika, zezati buduće generacije. Penzioneri su izmučeni od višedecenijskog rada u jednoj firmi i umorni od svega. Često su žrtve pljačkaša. Jedva su čekali penziju da se odmore i da imaju vremena za druge aktivnosti. Većina teško živi, senilnost ih još više pravi žrtvama današnjice. Svi se otimaju za pare a najviše prodavci koji samo jedva čekaju da uđe neki penzioner pa da onako skoro slepom i gluvom uvali proizvod koji on ne bi ni u ludilu kupio da zna koliko je skup. Noge ga svakim danom izdaju, unuci mu idu na živce svojom prejakom muzikom, pa su neki starci odlučili da igraju igre da bi ih nervirali. Ponekad se nađe neki deda koji je u mladosti bio opasan da i sada kada je star može svima da jebe majku. Takvi i ne zaslužuju poštovanje. Zahavaćeni krizom počinju da grabe sve što se ugrabiti može, izlaze ranije po hleb, prave stampedo na samom ulasku u autobus da bi mogli da sednu na prvo prazno mesto pre nekih drkadžija od pubertetlija koji nemaju pojma šta je krvav posao i koji nisu podigli ništa teže od kašičice i koji sve dobijaju na gotovo.

Penzioner je težak i stresan posao. U tom poslu moraju da se hvataju za svaku slamku da ne bi propali, za svako sedište u autobusu da ih ne bi izdale noge od stajanja, za svaki dobijeni dinar da imaju šta normalno i jeftino da kupe a i da uštede za svoje unuke ili pak ako ih nemaju bar za neko grobno mesto, sanduk i spomenik, da provedu ono malo što im je ostalo od života u miru i tišini dok smrt ne dođe po njih i ne utonu u večni zaborav.

Жена пензионера пубертетлије која је поред њега мало подетињила, али не сасвим. Како уопште и бити нормалан када волиш ненормалног човека? Да би га мало упослила, такође да јој не би сметао и штипкао је док има нека важна посла за унуке да обави она га пошаље на пијацу. Апсолутно се не нервира што га нема, па и она воли да сврати и подјебава пензосе у дому понекад, једноставно је неодољиво...али она не краде домине као он, него доведе унуке који скачу ко помахнитали а пензоси пизде и склањају се...она не баца мрвице по деци у парку и обично штипа мужа кад то ради, као да је заборавио какви су били кад су били млади...не она само шпијунира парове како би ухватила старију унуку на делу, безобразница неће баби да каже за момчића. Ручак је спреман, чека се дедица, кад уђе испадне му протеза јербо је покушавао да је цмокне безуспешно, а она је као љута јер он касни па неће да му помогне да нађе, док он псује све у 16, она се кикоће тихо у кухињи.
Наравно Дневник је незаобилазан, да би се испоштовао култ свевишњег Дневника,очи су са све цвиџама су уперене у ТВ а уши сасвим начуљене. Пошто пршљен који је зајебава још од педесете почиње да боли, она се намести код њега. И даље мук.
Наравно лек је ту, пошто су се објашњавали данима од колико милиграма треба да се пије, он је победио (читај пустила га је) па му тако она да предвиђену таблетицу а остатак раствори у цедевити, дека задовољан, она задовољна, љубав цвета код матораћа.
После дневника, дека би у кревет, али она не дозвољава, зар они који су у 4 ујутру базали по празном граду у потрази за фонтаницама да се трезне, а не...игра се не љути се човече. Она увек вара, то јој је специјалност, а деда ем фрфља јер није нашао протезу, ем се нервира што она добија, а она се само цепа, наравно да је увек могао да је насмеје, наравно да то може и дан данас, после толико година.
Игранке су њему опасна забава, а њој још већа...док он ужива гледајући исколачене очи госпођа које гази, она ужива у још већем исколачењу јер су све жене љубоморне на њену линију, и то како уме да оплете, без обзира што је пршљен јебе. Она лоче, она се зајебава, она доминира...јер она је супер-баба са ћакнутим мужем.

Penzioner bez ijednog veštačkog kuka.

Posprdan izraz za mladu osobu koja pokazuje skolonost ka neaktivnom ponašanju.

Starija osoba u kojoj još gori želja za mladalačkim strastima.
To su osobe koje kroz odrastanje i sazrevanje nisu potpuno izgubile želju za stvarima u kojima su nekada uživali, već su ih samo prilagodili novim uslovima života.

penzioner koji nepogrešivo najavljuje nailazak gradskog autobusa mada sa uspehom pogađa i vremenske nepogode, stopu inflacije, rast plata i smanjivanje penzija... ističe se veoma unezverenim pogledom koji se gubi u daljini i užurbanim traženjem karte po torbi za pijacu

Neverovatno dosadno i netrpeljivo stvorenje, koje uglavnom dovede do toga da se prisetiš svih dežurstava, jutarnje gimnastike i cepidlačenja i šikaniranja tvojih nadredjenih za vreme služenja vojnog roka.

Jedina gora stvar od Vojnog Penzionera je njegova podvrsta, tzv. Vojni Penzioner U Tvojoj Porodici.Ako je takav slučaj i kod tebe ( kao i kod mene) , jebo si ježa u vrh bocke.

Vojni Penzioner se u sve razume ( takva mu je profesija), od mehanike, preko lepljenja tapeta, pa čak i do paravljenja vanilica i mešenja slavskog kolača.

Ne trpi druge autoritete u okruženju, pa se može desiti da se tokom neke svadje ili rasprave uhvati za džep tražeći pištolj, a trenutak kasnije, potpuno neočekivano u njegovoj ruci se nadje stara partijska knjižica koju voli da drži blizu jajca (stara komunistička veza).

Veliki je pristalica svih teorija zavere,naročito onih koje su uperene prema našoj zemlji.Za svoju pravu domovinu smatra Rusiju, a Putina za rodjenijeg roda od cele ženine rodbine.

Od sredstava za higijenu , najomiljeniji mu je "Brion", koji upotrebljava u svim prilikama, i na svim delovima tela.U kombinaciji sa aromom bugarske zubne paste, dobija se autentični izgled i utisak jednog Vojnog Penzionera

Izgovor za odlazak u wc po ko zna koji put. Kevu i možeš prevariti jer se ona uvek brine za tebe, a ćale te gleda, smeška i podjebava. Vidni prestanak problema se javlja već kod prve snoške.

Jebeno nadrobiti nešto ili nekoga.

Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje *da vidi situaciju sa KFOR- om*, a prestonicu kako veli " *da vidi jel' se izgradila"* . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - **Šoferu**. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "*U sigurnim ste rukama*" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "*Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično*" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "*Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?*" *Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek*". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "*A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si;* ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:

Penzionerski dom i Kulturno Umetničko Društvo. U većini sela dva stecišta okupljanja paora, koji posle napornog dana odlaze da greju dušu ljutom rakijom i debelom konobaricom a hlade 'ladnim pivom.
Slab opštinski budžet nalaže dovijanje i vremensku podelu javnih prostorija.

Kaže se mladom kumu, koji na svadbi na ono čuveno ''kume izgore ti kesa'' baca bombone umesto para.

Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.

Poređenje koje je za dlaku iznad pali se ko hepo kockica a ispod pali se ko dabar na kubik drva

Osoba koju kada propustiš da pređe ulicu na pešačkom prelazu mora da te napsuje u znak zahvalnosti.

Super penzioner je pojava koja se moze videti na ulicama svakog grada i mesta koji ima javni prevoz.Obicno se vidjaju oko pijaca u jutarnjim casovima,ali nije ni slucajnost videti ih u bilo koje doba dana bilo gde.Njih najcesce primetite iz autobusa.Dok sedite tik do vrata pored prozora,opazicete napolju dedicu sa sve stapom,7 cegera pijacne robe i kisobranom,kako u punom sprintu trci uz autobus 60 km/h,preskacuci pritom klupice,prolaznike,pesake,klizecim stavom prolazeci ispod skela gradjevine,torskokom preskacuci parkirane biciklove ispred dragstora,pa i radeci skok s motkom (koristeci stap ili kisobran umesto motke) prelaze na crveno svetlo,usput slajujucu na ogradici travnjaka,nebi li stigli da izlaktaju,izujedaju,izgrizu,izgrebu,ocepe i izlupaju po bubrezima cvrstim sastavom svojih torbi i cegera sve koji cekaju da udju i one sto izlaze,nebi li usao prvi i seo na slobodno mesto.Naravno,mesta nema,a vi ste prva zrtva u njegovom vidokrugu.Zadihan i balav kao pit bull,urlicavo vas moli da mu ustupite mesto.Skidate slusalice sa glave,a on ovaj put drsko ponavlja pitanje.

Kad penzioner neće da sedi u busu.

Izraz koji se neizostavno pojavljuje u konstatacijama starijih nam sugrađana, kada se dogodi da ih televizijska ekipa u bilo kom kontekstu nešto priupita na ulici

Prva rečenica svakog preprodavca automobila u Srbiji