Penzos koji uživa u životu. Za njega se može reći da zna zašto živi.
Ustane ujutru, ode na pijac i cenka se sa svima redom, i kad mu prodavac najzad spusti lešnike na 15 dinara kilo, kaže mu: ''A koji će meni kurac lešnici, nit imam zube da ih krcam, a čekićem bih skrcao više prstiju nego li lešnika''.
Ondak ode do Kluba penzionera i dok liže rakiju (zabranio mu doktor da preteruje, al ko jebe doktora) kraducka domine ekipi koja igra za susednim stolom pa se oni međusobno svađaju ko je varao dok se on kikoće.
Kad pođe na autobusku stanicu, svrati do parka i nahrani golubove i zajebava parove koji se žvalave na klupama tako što ih gađa mrvicama. Onda ode na bus i pošto ima besplatnu vožnju vozika se u busu negde do ručka i zajebava klince koji se vraćaju iz škole i nemaju gde da sednu, a penzioneri se raštrče po busevima ko Kinezi po Srbiji.
Ondak dođe kući da ruča. Pokuša da poljubi ženu ali proteza izvrši skok bez padobrana, pa mu sa oštećenim vidom treba tri sata da je nađe, a ona se kurva sakrila ispod kauča.
Kad ruča ode do ambulante da mu izmere pritisak (boli njega pimpek za pritisak, ali tu su zgodne (i nadrndane) sestre). Tu sa ''kolegama'' prozbori koju, ustanove ko je otiš'o na onaj svet da ispostavi račun Svetom Petru i da se dogovore ko sledeći ide.
Vrati se kući, odgleda ''Dnevnik 2'' i ide na spavanje, osim ako nije svaki drugi petak u mesecu kad Dom penzosa organizuje igranke. U tom slučaju ode tamo, izgazi sve ženturače dok pokušava da pleše, ispljuje konobara dok naručuje (još nije našao protezu), kao nosilac Partizanske spomenice posvađa se sa Chetniks Crew, pa raspravljaju ko je koga tukao na Jablanici '43.
I na kraju svi srećni i zadovoljni idu kući.
Amin
U prošlom veku su se poštovali, imali normalne penzije, nisu morali da čekaju po dva sata za hleb i mleko a ni da se guraju u autobusu. Često ismevan od današnjih mladeži koji ne shvataju da će i oni jednoga dana ostariti i isto tako, silom prilika, zezati buduće generacije. Penzioneri su izmučeni od višedecenijskog rada u jednoj firmi i umorni od svega. Često su žrtve pljačkaša. Jedva su čekali penziju da se odmore i da imaju vremena za druge aktivnosti. Većina teško živi, senilnost ih još više pravi žrtvama današnjice. Svi se otimaju za pare a najviše prodavci koji samo jedva čekaju da uđe neki penzioner pa da onako skoro slepom i gluvom uvali proizvod koji on ne bi ni u ludilu kupio da zna koliko je skup. Noge ga svakim danom izdaju, unuci mu idu na živce svojom prejakom muzikom, pa su neki starci odlučili da igraju igre da bi ih nervirali. Ponekad se nađe neki deda koji je u mladosti bio opasan da i sada kada je star može svima da jebe majku. Takvi i ne zaslužuju poštovanje. Zahavaćeni krizom počinju da grabe sve što se ugrabiti može, izlaze ranije po hleb, prave stampedo na samom ulasku u autobus da bi mogli da sednu na prvo prazno mesto pre nekih drkadžija od pubertetlija koji nemaju pojma šta je krvav posao i koji nisu podigli ništa teže od kašičice i koji sve dobijaju na gotovo.
Penzioner je težak i stresan posao. U tom poslu moraju da se hvataju za svaku slamku da ne bi propali, za svako sedište u autobusu da ih ne bi izdale noge od stajanja, za svaki dobijeni dinar da imaju šta normalno i jeftino da kupe a i da uštede za svoje unuke ili pak ako ih nemaju bar za neko grobno mesto, sanduk i spomenik, da provedu ono malo što im je ostalo od života u miru i tišini dok smrt ne dođe po njih i ne utonu u večni zaborav.
Penzioner: Dobar dan. Treba mi pasta za zube. Neka jeftina.
Prodavačica: Dobar dan čiča! Evo, ova vam je jeftina. (uzima veliku tubu blend-a-med-a čija je cena oko 170 dinara i stavlja mu u korpu) Hoćete li još nešto čiča?
Penzioner: Hleb, litar mleka i mentol bombone.
Prodavačica: (pakuje mu najskuplji hleb, skuplje mleko i kesicu skupljih bombona) To vam je 300 dinara.
Penzioner: Ne čujem dobro kćeri. (vadi pare iz džepa) Evo pa prbrojte, slabo čiča vidi.
Prodavačica: (broji pare i uzima 50 dinara više i vraća mu kusur od 2 dinara) To je to čiča!
Penzioner: Hvala i do viđenja. Da si ti meni i živa i zdrava. Niko neće da pomogne starcu a ti si dobra. Eh, da si moje dete.
Žena penzionera pubertetlije koja je pored njega malo podetinjila, ali ne sasvim. Kako uopšte i biti normalan kada voliš nenormalnog čoveka? Da bi ga malo uposlila, takođe da joj ne bi smetao i štipkao je dok ima neka važna posla za unuke da obavi ona ga pošalje na pijacu. Apsolutno se ne nervira što ga nema, pa i ona voli da svrati i podjebava penzose u domu ponekad, jednostavno je neodoljivo...ali ona ne krade domine kao on, nego dovede unuke koji skaču ko pomahnitali a penzosi pizde i sklanjaju se...ona ne baca mrvice po deci u parku i obično štipa muža kad to radi, kao da je zaboravio kakvi su bili kad su bili mladi...ne ona samo špijunira parove kako bi uhvatila stariju unuku na delu, bezobraznica neće babi da kaže za momčića. Ručak je spreman, čeka se dedica, kad uđe ispadne mu proteza jerbo je pokušavao da je cmokne bezuspešno, a ona je kao ljuta jer on kasni pa neće da mu pomogne da nađe, dok on psuje sve u 16, ona se kikoće tiho u kuhinji.
Naravno Dnevnik je nezaobilazan, da bi se ispoštovao kult svevišnjeg Dnevnika,oči su sa sve cvidžama su uperene u TV a uši sasvim načuljene. Pošto pršljen koji je zajebava još od pedesete počinje da boli, ona se namesti kod njega. I dalje muk.
Naravno lek je tu, pošto su se objašnjavali danima od koliko miligrama treba da se pije, on je pobedio (čitaj pustila ga je) pa mu tako ona da predviđenu tableticu a ostatak rastvori u cedeviti, deka zadovoljan, ona zadovoljna, ljubav cveta kod matoraća.
Posle dnevnika, deka bi u krevet, ali ona ne dozvoljava, zar oni koji su u 4 ujutru bazali po praznom gradu u potrazi za fontanicama da se trezne, a ne...igra se ne ljuti se čoveče. Ona uvek vara, to joj je specijalnost, a deda em frflja jer nije našao protezu, em se nervira što ona dobija, a ona se samo cepa, naravno da je uvek mogao da je nasmeje, naravno da to može i dan danas, posle toliko godina.
Igranke su njemu opasna zabava, a njoj još veća...dok on uživa gledajući iskolačene oči gospođa koje gazi, ona uživa u još većem iskolačenju jer su sve žene ljubomorne na njenu liniju, i to kako ume da oplete, bez obzira što je pršljen jebe. Ona loče, ona se zajebava, ona dominira...jer ona je super-baba sa ćaknutim mužem.
Amin
P.S. Kostja delom učestvuje u stvaranju defke jer sam kao osnovu koristila delove iz njegove defke kako bih opisala život ovakvih bakica.
Penzioner bez ijednog veštačkog kuka.
Posprdan izraz za mladu osobu koja pokazuje skolonost ka neaktivnom ponašanju.
1)
A:”Je l’ idemo večeras u grad?”
B:”Ne mogu, mrzi me.”
A:“Daj bre, koji si penzioner.“2)
A:“ Batice, ‘ajmo do Šomija.“
B:“ ’oćemo busom?”
A:”Ma kojim busom, jednu stanicu!? Jebote pravi si penzioner!”3)
Na moru
A:”Alo bre, penzioner, pola sata ulaziš u vodu.”4)
Na rekreaciji
A:”Jebote, ispred nosa ti uzme loptu! Mrdni malo, koji si ti penzioner!”
Starija osoba u kojoj još gori želja za mladalačkim strastima.
To su osobe koje kroz odrastanje i sazrevanje nisu potpuno izgubile želju za stvarima u kojima su nekada uživali, već su ih samo prilagodili novim uslovima života.
Klinac od 16 godina, frapiran prekidom internet konekcije, izleće iz sobe:
- "Aaaaa!!! Ćaleee, jesi ti isključio ADSL iz struje ?!"
- "Jesam sine, treba mi utikač, došao kum Mitar i doneo svoje VOX pojačalo. Sad ćemo da sviramo i podsetimo se mladalačkih dana."
- "A daj bre ćale... Do kad ćete da svirate?"
- "Pa do 5 sati sine, dok je struja po jeftinoj tarifi."
penzioner koji nepogrešivo najavljuje nailazak gradskog autobusa mada sa uspehom pogađa i vremenske nepogode, stopu inflacije, rast plata i smanjivanje penzija... ističe se veoma unezverenim pogledom koji se gubi u daljini i užurbanim traženjem karte po torbi za pijacu
1: ajde pogledaj oće li taj bus...
2: ma opušteno, videćemo po penzioneru za rano uzbunjivanje
1: pa i to što kažesh, samo da mu se ne potroše baterije pre vremena...
Neverovatno dosadno i netrpeljivo stvorenje, koje uglavnom dovede do toga da se prisetiš svih dežurstava, jutarnje gimnastike i cepidlačenja i šikaniranja tvojih nadredjenih za vreme služenja vojnog roka.
Jedina gora stvar od Vojnog Penzionera je njegova podvrsta, tzv. Vojni Penzioner U Tvojoj Porodici.Ako je takav slučaj i kod tebe ( kao i kod mene) , jebo si ježa u vrh bocke.
Vojni Penzioner se u sve razume ( takva mu je profesija), od mehanike, preko lepljenja tapeta, pa čak i do paravljenja vanilica i mešenja slavskog kolača.
Ne trpi druge autoritete u okruženju, pa se može desiti da se tokom neke svadje ili rasprave uhvati za džep tražeći pištolj, a trenutak kasnije, potpuno neočekivano u njegovoj ruci se nadje stara partijska knjižica koju voli da drži blizu jajca (stara komunistička veza).
Veliki je pristalica svih teorija zavere,naročito onih koje su uperene prema našoj zemlji.Za svoju pravu domovinu smatra Rusiju, a Putina za rodjenijeg roda od cele ženine rodbine.
Od sredstava za higijenu , najomiljeniji mu je "Brion", koji upotrebljava u svim prilikama, i na svim delovima tela.U kombinaciji sa aromom bugarske zubne paste, dobija se autentični izgled i utisak jednog Vojnog Penzionera
-Čika Rade, jel si čuo danas ove sirene za opasnost u 11h.Jel znaš što su ih puštali?
-Jok , ti znaš.Javio meni čovek iz Vojne Uprave lično.Pripremaju narod za opštu mobilizaciju, borbena gotovost je na vrhuncu...
-Ma kakva mobilizacija, sad su javili na vestima.Neki klinci upali u komandnu sobu ,ispritiskali dugmad, i eto...
-Jaooo opet lažu, majku im mangupsku....
Izgovor za odlazak u wc po ko zna koji put. Kevu i možeš prevariti jer se ona uvek brine za tebe, a ćale te gleda, smeška i podjebava. Vidni prestanak problema se javlja već kod prve snoške.
- Jel' još imaš proliv, sine?
- Ma ne pitaj, ovo mi je već peti put.
- Sad ću da ti stavim čaj, ne brini.
- Dobro.
...dok je šetanje kožinke već uveliko u toku, keva stavlja čaj, kopa po torbi da nađe neke tablete, ćale kuca na vrata...
- E, idi malo kod Kaće u wc, pička ti materina.
Jebeno nadrobiti nešto ili nekoga.
A: Nego šta je bilo na fudbalu, ko je pobedio?
B: Ma begaj kakvo je to pitanje, pa nadrobili smo ih k'o penzioner hleb u pasulj.A: Auuuu pajdo, pa ko te tako šminko?
B: Ma mrš u kurac, sinoć smo se pobili oko zadnjeg masnog bureka u pekoteci sa nekim brdjanima, nadrobili nas k'o penzioner hleb u pasulj, i odneli burek.
Izraz se u većini slučaja vezuje za penzionera koji sedi maksimum tri sedišta daleko od vozača, pritom napamet znajući svaku moguću, a i nemoguću putanju do željene destinacije, (koja uglavnom nije kraća od 150km) kao i svaku porodicu naseljenu u mestima kroz koja će nesrećni šofer terati mašinu. Uglavnom je penzionisani profesor ili vojno lice, koje nema nijedan problem u životu, kao ni razlog zbog koga putuje, jednostavno da ubije vreme, kao i poslednji atom snage živaca putnika koji ga opkoljavaju. Kosovo posećuje *da vidi situaciju sa KFOR- om*, a prestonicu kako veli " *da vidi jel' se izgradila"* . Glavna meta su mu hronično neispavani, i izmrcvareni studenti, jedva transportovani do autobusa ili kombija, kojima je njegova priča o Titovoj poseti Kragujevcu, i ekonomskom značaju nikla za severni deo Kosova, poslednja stvar na ovom svetu koju žele čuti. Uvidevši da su studenti uveliko zaspali, nedovoljno zainteresovani za njegovo predavanje, ne dovršivši svoju priču, zavrteo je rulet koji će izabrati narednog slušaoca, a kuglica se zaustavlja na jedinom budnom akteru savremenog genocida - **Šoferu**. Poput studenata neispavan, uzgred i nervozan jer nije platio struju, kao ni vodu (koju ne mogu da mu iseku kao struju, pa je to na sporednom koloseku ove priče) posle uvoda i početnog ispitivanja snaga dočarava penzioneru da od konverzacije neće biti ništa, što ovog odlično taktički pripremljenog iskusnog posmatrača ne sputava da od tog trenutka aktivno počne da učestvuje u saobraćaju, prelazeći na sedište ispred, dokoni penzioner sada ima potpuno novi zadatak. Taktički obučeni iskusni operativac procenio je da je vozač suviše dekocentrisan za slušanje i smatra da su njegovi saveti neophodni za dalji nastavak putovanja, i sa porukom u sebi "*U sigurnim ste rukama*" odgovorno pristupa novom - starom iskušenju. Pravovremenim i hiruški preciznim objašnjenjima "*Padao je sneg, al' nije bio mraz, zemlja je suva, a put klizav, pripazi na odron sa desne strane 6km posle Konareva, kod onih Miloradovića tamo je i pre dve godine bilo rizično*" odlično kanališe poput poslednjeg krika tehnologije za navigaciju američke firme Garmit Internacional" nervoznog vozača koji u glavi presabira dug elektrodistribuciji i brine za koga mu se žena lickala jutros u 05.30h kad ne radi nigde otkad je otpustiše iz Zastave pre 10 godina. Praveći zabrinutu facu, nesrećni vozač uzburkao je sećanja svog pomagača... Pogodila je nostalgija našeg penzionisanog junaka i iz usta izleće pitanje "*Da me nisi ti slučajno vozio pre 7 meseci za Mitrovicu, imao sam plavu jaknu, jel se sećaš, kad izletesmo kod Bogutovca?*" *Ma tebe znam od nekud sigurno, da nisi ti slučajno Branin unuk, Brane što je bila udata za mog kolegu sa fakulteta Dragišu, Bog da mu dušu prosti, a jes' bio dobar čovek*". U tom trenutku vozač se priseća još nekih dugovanja državi, a s' gubitkom amnezije u vezi sa dugovanjima, srazmerno raste i asortiman pitanja odavno rasanjenog penzionera spremnog za svaku vrstu verbalnog kontakta: "*A da li si; Jesi li; Mogu li; Ima li; Kada ćeš; Zašto si;* ". Vozač imajući u vidu da je dosadašnja računica dugovanja za struju odavno prevazišla očekivanu na sledeće pitanje vezano za njegovu familiju u Pajazitovu, bez žmigavca , stiskajući kočnicu zaustavlja pobesnelu mašinu, staje na proširenje i po prvi put od jutros stupa u konverzaciju sa ciljem da ga slušalac, u ovom slučaju penzioner, ozbiljno shvati ili da u suprotnom napusti vozilo sa sve jabukama iz Resnika i svežim bajaderama preostalim od Sv. Nikole koje mu je žena spakovala za put:
Pljujući bale na sve strane pobesneli šofer:
*- Š'upičku materinu na zadnje sedište da te ne gledam i ne slušam!!!*
Penzioner znajući ovu situaciju u kojoj nije po prvi put:
*- Ali samo sam rekao da ličiš na Br...*
Ali šofer ostaje neumoljiv i ne dozvoljava suparniku da iznese argumente:
*- Š'upičku materinu pozadi ili okrećem i vozim za Tutin, sve ću da vas istovarim dole i odo' kući! Mrš pozadi da te ne gledam!!!*
Ovim scenarijom se u 99% slučaja završava avantura penzionera u međugradskom prevozu, ali to ga ne sprečava da istu ponovi,vec kroz 7 dana. Ganjajući neku novu žrtvu!
Penzionerski dom i Kulturno Umetničko Društvo. U većini sela dva stecišta okupljanja paora, koji posle napornog dana odlaze da greju dušu ljutom rakijom i debelom konobaricom a hlade 'ladnim pivom.
Slab opštinski budžet nalaže dovijanje i vremensku podelu javnih prostorija.
-Završimo još ovu brazdu, pa u penzioner na pivo.
-Posle u KUD radi sisata Vida, ćerka Stane pekarice.
Kaže se mladom kumu, koji na svadbi na ono čuveno ''kume izgore ti kesa'' baca bombone umesto para.
-KUME IZGORE TI KESA!!!
-pa dobro šta je ovo? ko će sad da pokupi ovo smeće što si pobaco po ulici...de su novci jeble te bombone, kao da si penzioner!
Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.
Lik 1: Palimo do grada večeras da se ošurimo ko vašarske kurve?
Lik 2: Navarno. Ko još ide?
Lik 1: Miške, Pera, Džo, i razmišljam da pozovem Stanislava.
Lik 2: Ideš u kurac, pa taj je penzioner jebeni, ima da nam zvoca gde god da krenemo u štetu.
Poređenje koje je za dlaku iznad pali se ko hepo kockica a ispod pali se ko dabar na kubik drva
-I sta bilo?
-Pa ništa, nešto mi ne odgovara...
-Ajde ne kenjaj, znam da se ložiš na nju ko penzioner na politiku. Šta je ispalo sad?
Osoba koju kada propustiš da pređe ulicu na pešačkom prelazu mora da te napsuje u znak zahvalnosti.
Vozač zastaje 3-4 metra ispred pešačkog prelaza, naravno staračka dalekovidost učini da to bude 2-3 cm, penzioner baca šoverkolomilački pogled ka vozaču (ne pomažu ni zatamnjena stakla ni blindirana vozila a ni tenk) i onda kreće…
"MRŠ U PI*KU MATERINU… U OVOJ SRBIJI NE MOŽE ČOVEK NI NA PEŠAČKOM ULICU DA PREĐE! KAKO JE SAMO OVA DANAŠNJA OMLADINA NEVASPITANA! U MOJE VREME………"I nastavi monolog do partije šaha…
Super penzioner je pojava koja se moze videti na ulicama svakog grada i mesta koji ima javni prevoz.Obicno se vidjaju oko pijaca u jutarnjim casovima,ali nije ni slucajnost videti ih u bilo koje doba dana bilo gde.Njih najcesce primetite iz autobusa.Dok sedite tik do vrata pored prozora,opazicete napolju dedicu sa sve stapom,7 cegera pijacne robe i kisobranom,kako u punom sprintu trci uz autobus 60 km/h,preskacuci pritom klupice,prolaznike,pesake,klizecim stavom prolazeci ispod skela gradjevine,torskokom preskacuci parkirane biciklove ispred dragstora,pa i radeci skok s motkom (koristeci stap ili kisobran umesto motke) prelaze na crveno svetlo,usput slajujucu na ogradici travnjaka,nebi li stigli da izlaktaju,izujedaju,izgrizu,izgrebu,ocepe i izlupaju po bubrezima cvrstim sastavom svojih torbi i cegera sve koji cekaju da udju i one sto izlaze,nebi li usao prvi i seo na slobodno mesto.Naravno,mesta nema,a vi ste prva zrtva u njegovom vidokrugu.Zadihan i balav kao pit bull,urlicavo vas moli da mu ustupite mesto.Skidate slusalice sa glave,a on ovaj put drsko ponavlja pitanje.
SP: Sin(hah)ak...(huh)jel...bi(ha,ha) mog'o...(uh)...da...mi...ustu(huh)mesto?
JA: Pored one extremne olimpijade koju sam upravo gledao,i borbe za opstanak,mislim da vam stojanje nece biti problem ni narednih 10 godina...
Izraz koji se neizostavno pojavljuje u konstatacijama starijih nam sugrađana, kada se dogodi da ih televizijska ekipa u bilo kom kontekstu nešto priupita na ulici
-Ne mrzi Vas da po ovoj mećavi dođete na pijacu?
-Pa šta ćete, to je jedino što radim. Inače, ja sam penzionerka, pa tako malo dođem da kupim zeleni, i vratim se kući da se grejem***
-U ovim godinama igrate fudbal?
-Šta ćete, u dobroj sam formi, a imam vremena, inače, ja sam penzioner, pa tako volim da drugujem sa svojim ispisničkim društvom***
-Sa 80 godina ste položili vožnju?
-Da, šta ćete, nisam znala šta da radim, moja najbolja drugarica živi u drugom gradu. A i inače, ja sam penzionerka, pa imam vremena, iako sam svu ušteđevinu dala za ispit.***
-Gospodine Petroviću, u sedamdeset petoj godini planirate ekspediciju na Kilimandžaro?
-Ne, nije mi to naporno. Ja se osećam kao mladić. Inače, ja sam penzioner, pa dok još imam vremena, da ispunim svoju davnašnju želju.
Prva rečenica svakog preprodavca automobila u Srbiji
Auto pijaca u Kraljevu
-Kupac: Zdravo prijatelju, koliko ceniš ovog Golfa? U kakvom je stanju?
-Preprodavac: U perfektnom je stanju, vozio ga penzioner! Išao sa njim samo do pijace i nazad. Daću ti uz njega rezervne karike, klipove, gefufnu i cincilator. 1545 evrića, ako si ozbiljan kupac mogu da ti spustim cenu za 5 evra.
