Novi politički korektan naziv za Cigane, pardon, za pripadnike Romske nacionalne manjine, koji je čuveni romski borac za ljudska prava Enver, uspeo da proturi kao jedini mogući neuvredljivi način obraćanja nekom od pripadnika te manjine.
Naravno Enver je taj naziv izmislio po rasi iz filma Zvezdane Staze pošto je naučna fantastika njegova velika strast.
Kada je uspeo da proturi naziv, došlo je vreme da se organizuje i Parada Romulanaca kojom bi Enver učvrstio svoju poziciju političkog lidera među Ciganima, pardon, Romskom nacionalnom manjinom, pardon, Romulancima i najzad bi uspeo da obezbedi ostvarenje svog dugogodišnjeg sna. Garnisere.
Ono doba godine kada je bronza najskuplja i kada romulanci izlaze na 'teren' i skupljaju bronzu.
Ukratko, sadržaj tezge Cige ispred buvljaka. To su oni Romulanci što na šatorskom krilu umesto tezge prodaju sve. Od jelenovog muda, preko VHS kaseta, sabranih dela Venea T. Bogoslavova do mleka jednoroga i polovnih organa iz Mauritanije.
-De si Džedaj. Šta imaš na tu prijatelju?
-E bate ima svega. Šta ti treba?
-Ma ne znam. Šta ti je ovo u tegli?!
-To je jetra mog pokojnog brata! Imam i nešto specijale! Materijal za ciganjsku magiju. Ni vlaška nije takva. Dete nek mi umre ako lažem! Vidiš ovu flašu? E u njoj su Mijatove suze iz 98! Baciš na nekog jednu kap i prati ga nesreća do kraja života!
-Pa ti nema šta nemaš. Daj malo tih kapi, komšija kupio nova kola. A i tašta ozdravila… Taman… A šta ti je ovo što liči na kurac?
-Ma to je neki borčanski totem.
Deponija elektronskih uređaja i ostalog đubreta čiji su čipovi pravljeni od silicijuma. Mesto gde Romulanci razvlače stare televizore Elektronske industrije Niš, tastature stradale posle partije PES-a i još mnogo elektronskih uređaja kojima se završio radni vek.
-Kume, 'oćeš d'odemo do sicilimujske doline, treba nađem decama neki tetris da radi.
-Ajmo, kume, treba i meni kadotna cevka za televizor. Kuka mi Razija, ne može gleda Sulju velićanstvenog.
Najznačajniji dan u životu svakog Fergana. Dan koji se pamti. Događaj za koji zna cela favela.
Te davne 69. godine pre nove ere, desio se najvažniji događaj u životu svakog favelaša. Slavni predak Romulanaca - Sveti Ramiz II, predvodio je veliku seobu Ganfera iz Indije. Za njega su čuli svi stanovnici favele. O njemu kruže priče koje se prenose sa kolena na koleno.
Svi novorođeni i mladi favelaši pred spavanje slušaju priče o svom slavnom pretku. Uz Roberta Karlosa sigurno najznačajnijem liku u životu svakog Brazilca.
Romulanci su mu odali veliku počast imenovanjem svog prvog i istorijskog stadiona po njemu. A pošto je fudbal najznačajnija stvar u životu svakog člana Fudbalske reprezentacije favele, sigurno da je slavni predak ovako dobio večnu odu i divljenje svojih naslednika.
- Tatko, ko je bio Sveti Ramiz II?
- Dodži sine da ti tatko priča. To ti bio največi i najbolji čovek, sine. Da ti nije njega mi sad ne bismo ni bili ovde. On ti predvodio ovu Seobu na Romulanci iz Indiju. On ti veči čovek i od Roberta Karlosa. To moraš da znaš, sine. Vidiš mi smo mu i dali stadion po njemu. Isto tako je i meni moj tatko pričao kad sam ja bio mali i ja sam mnogo foleo da slušam o njemu. Eto sine, sad znaš.
"S kim deliš topli kartonski dom", upućeno pripadniku romulanske nacionalne manjine.
-Ej, ganci! S kim se boksuješ?
-A?
-S kim živiš u kutiji?
-A, to! Sa Tarzana, Randua, Envera, Avatara, Bicu, Đeljanu...
-Au matori, al se ovi cigani zipuju...
Godina kada se ostvarilo jedno od najvećih i najstarijih romulanskih proročanstava. Takozvano Doba gvozdenog neba. Prema proročanstvu bog sekundarnih sirovina OTAN će sa neba slati velike količine metala i samo najhrabriji i najveštiji Romulanci će se domoći bogatstva sakupljajući ga. Velike trube će najaviti dolazak gvozdenih ptica koje će iz svojih utroba izbacivati skoro sve činioce periodnog sistema elemenata.
Nažalost, bilo je nešto slično.
Izraz koji Romulanci koriste da opisu Radodajku.
Osnovna jedinica mere za romulanski has.
- Opaa! Vidi ga čokoladni užinao tri kutlače šnicli pa lupa banane.
- Nije kume, sam' sam jednu pojeo. Neg' imam đordanske krvi.
Merna jedinica za površinu stambenog prostora međ' Romulanskom populacijom.
- Dorinda čuo sam da je onaj Enverov mladži sin Đedaj bacio oko na tebe.
- Jeste tatko al' ne bi ja za Đedaja. Volim drugoga.
- Ma ko te bre pita, ima da ideš za njega i da pevaš. Znaš li ti da oni imaju kuču od sto pedeset kartonskih kutija. Največu u faveli.
Krečiti zidove, na romulanski način.
Romulanska dečurlija nakon posete obližnjoj fontani.
Pionir romulanske astronautike. Dokaz da Cigani lete u nebo.
Kultni pevač pop muzike koji je na mestima gde stanovništvo čine većinom Romulanci, popularniji i od njegovog brata blizanca Majkla Džeksona.
Dal’ zbog toga što je na početku karijere, pre nego što je koristio Aće, delovao kao neki mlađahni Romulanac ili zbog njegovih zanimljivih plesnih pokreta, a zna se da Romulanci obožavaju d’igraju, Đekson je ostavio neizbrisiv trag u srcima ovih ljudi, koji su teško primili udarac koji im je život zadao njegovom smrću.
Njegov status međ’ Romulancima kreće se negde ispred Jašara Ahmedovskog i Kebe, al’ je iza Sinana Sakića i Šabana Šaulića, mada naravno, daleko je ispod neprikosnovenog heroja Romulanaca Brusa Lija.
Džedaj: Avatar, šta slušaš to? Lepo zvuči, k’o uvo da mi miluje.
Avatar: Ih bre Đedaj, kako ti ništa ne znaš. To ti je Majkl Đekson, a ovo ti je njegova čuvena pesma Bili Đin.
Džedaj: U bre, a otkud ti znaš za njega?
Avatar: Pokaz’o mi Pejđer kad smo bili u Italiju.
Džedaj: A ‘oće i on da peva u Arenu?
Avatar: Ne mož’ da peva, umro je.
Džedaj: Težak je život nas Romulanaca. Dobro je makar da je Đej živ.
Skraćenica naziva najveće romulanske firme "Preduzeće za Krađu Bakra".
Avatar: Armando, čujem zaposlio si se.
Armando: Jesam, radim u PKB.
Avatar: Oooo, državna firma. Da častiš bato!
Armando: Kak'a bre državna firma. Radim u PKB kod Džafera, jebem te u glavu ludu! Molim boga da nas milicija ne u'vati na radnom mestu.
Opsesija uglavnom ljudi u kasnim srednjim godinama i penzionera, da ništa nije za bacanje i da se sve može koristiti do iznemoglosti, ma koliko odrpano, pocepano, ružno ili pokvareno bilo.
Naravno, pošto mlađi ljudi vole prostor i veoma lako se odriču tih nepotrebnih stvari, prostim bacanjem u kantu ili oko kante, da se počaste Romulanci, stariji moraju to da iznesu iz kuće i ne postoji bolje mesto za to nego kuća na selu ili neka vikendica.
Jednostavno, ništa nije za bacanje.
- Ks ks, Nikola.
- Dobro veče komšija Rade, kako ste?
- Tiše malo. Dođi ‘vamo.
- Izvolite komšija.
- Pogle’j onaj tepih tamo.
- Koji tepih komšija?
- Onaj u kontejneru. Perin sin ga bacio malopre, a može da se iskoristi. Samo ga opereš i k’o nov je.
- Pa ovaj, možda je kupio neki moderniji malo, pa šta će mu onda ovaj stari.
- Pih moderniji. Ma nema on pojma. Ajde da mi pomogneš da ga iznesemo iz kontejnera, ogroman je.
- Pa šta će vam?
- U selo da ga odnesem. Ovde ne smem da ga držim, jer ako Pera dođe na kafu i vidi tepih, zajebavaće me da kopam po kantama. Brzo sad, da nas ne preteknu Mandovi. Oni k’o senzor da imaju kada se nešto veće baci u kantu.
