Komentator u Srbiji može biti svako ko iole poznaje pravila nekog od sportova. Pored toga, potrebno je poznavati rad na pretraživačkim mašinama na internetu (npr- u polje ispod Google kucati pojam koji vas zanima_viki), što pomenutom daje dovoljno informacija, ako ga interesuje igrač, od toga ko mu je bio ekonom u omladinskom pogonu FK Rudar iz Ugljevika, pa do cijene koju je njegova stidna dlaka dostigla na ponudi na i beju. Bitna stvar je i to da tokom utakmice treba pričati, što ravnijim tonom, o svemu samo ne o onome što se konkretno dešava na terenu, da se utakmica slučajno ne učini zanimljivom.

Tip koji sedi zavaljen u fotelji ,pije pivo, jede kikiriki i govori uporedo sa komentatorom svih 90 minuta. Misli da je najpametniji. Ne može da ukapira da komentator samo iznosi rad statističara. Stoga je njegova statistika najtačnija. Uporedjuje svoja zapažanja sa komentatorovim i u stanju je da demantuje svaku njegovu rečenicu na vrlo grub način. Njegova uvek mora da bude poslednja. Vrhunac je kad se uživi pa misli da ga komentator čuje.

Osim što priča u mikrofon nema sličnosti sa televizijskim sportskim komentatorom. Posredstvom interneta predstavlja vrstu u izumiranju pa se očekuje da će se uskoro pridružiti pandama i beloglavim supovima na listi zaštićenih vrsta.

Čovek čiji jezik palaca brže nego zmijski i koji ujutru kad ustane izgovori dve, tri narodne brzalice čisto da se zagreje. Poput Zoroa, niko ne zna kako on izgleda ali nije ni bitno, bitan je glas i interpretacija. Sklon preterivanju trudi se iz petnih žila da omogući slušaocima da u potpunosti razumeju dešavanja na terenu a često meč završi znojaviji od levog krila gostujuće ekipe.

Što se objektivnosti tiče njenih tragova nema. To je provaljeno tek nakon što je par navijača ponelo tranzistor na meč i pokušalo da prati i radio prenos i utakmicu direktno sa stadiona. Utvrđeno je kašnjenje od oko pola minuta u odnosu na akciju koja je u toku.

...moze biti svako,cak ih ima vise nego sto bi trebalo.Oni znaju sve razloge zasto neki sportista igra dobro ili lose,osecaju kada se on nervira,kada ima problema,od koje bolesti boluje i ostalo.

Srecnik,koji prima platu za ono sto ceo svet radi za dzabe.

Osoba sposobna da prepriča ono sto je već savršeno očigledno i neumorni podsjetnik na otrcane fraze.

Једно од убер кул мушких занимања којим приближно 97,69 % мушкараца љубитеља спорта не би имало ништа против да се бави. Јер шта курац, шо да не, кад може Гојко Андријашевић са гласом због кога ти ТВ мирише на вињак после одгледане утакмице, можеш и ти. Вести на нету читаш толико да знаш сваку трансфер шпекулацију, сваку повреду, а са менаџера тотално случајно знаш и први тим Гранаде.

Још ако те укења па те шаљу да извештаваш са лица места из Лондона, Париза или бар Букурешта, пуна капа. Путовање и зајебанција. Ставиш лаптоп испред себе и разбацујеш се информацијама. Резултати Арсенала из сезоне 1997/98. Последња побега у гостима са више од 10 корнера. Последњи пут кад је Венгер јео пуњене паприке за ручак пре утакмице.

Нажалост, али с обзиром на то да у нашој земљи постоји укупно 10 коментатора који су у међувремену проучили правила, историју и филозофију тениса, стоног фудбала и крикета како би могли који динар више да узму, мале су шансе да ћеш се остварити у овој професији.

Зато је ту увек малтретирање ортака.

Lik koji je tokom svoje mladosti igrao u drugoj moldavskoj ligi, a sada je počastvovan da na lokalnoj televiziji vodi vrlo zanimljive utakmice 2. opštinske lige Boljevaca. Zovu ga na svaku klupsku svečanost, daju mu ulogu vođenja sportske rubrike u novinama tiraža 100 primeraka. Tokom komentara na televiziji ili u novinama koristi fraze popularne u vreme Mondijala 1978. Iako popularan na lokalnom nivou,vrlo anoniman na državnom ili globalnom nivou. Primećeni su slučajevi menadžerisanja manjih klubova,inače filijala malo jačih.

Nemušti šablonista koji se ustoličio pre 20 i više godina na RTS-u, pustio korenje koje prodire sve do zabavne redakcije, tako da ga se ni "puškom" ne može oterati. Nije on lud, zna da se dobro uvalio. Ne smeta mu to što ga sport uopšte ne zanima, kao ni to što ga svi koji slušaju njegove isprazne, dosadne i kao "buldožer" kreativne komentare mrze u proklinju. Zato mu smetaju "novi" u poslu, jer se trude oko svake utakmice, satima je pripremaju i od "0:0" pokušavaju napraviti spektakl. Hrabrost i novinarska drskost nisu njegov fah, nikad neće reći da je pobednik poznat pre kraja (iako je to svima jasno), jer zaboga "lopta je okrugla". Pa baš zato što je okrugla, ti zaulareni šablonisto, baš zato Barnli neće dati dva gola Mančesteru u poslednjih 10 minuta, da je kockasta ili romboidna možda bi i imali neke šanse!
Pored svih mana jedan od pretstavnika te sorte ima jednu vrlinu. Jednostvno se par puta isključi iz prenosa, na minut-dva, i tada ostane samo huk sa tribina i čist, njegovim glasom neuprljan sport. Ne znam tačan razlog toga, ali verovatno zaspe, ode po vinjak ili ima problem sa bešikom. Najgore je što ih se nećemo još dugo rešiti, penzija je daleko, a smrt je nezainteresovana.

To je onaj što ćuti dok komentator sere, a sere dok komentator ćuti.

Vid ponašanja koji bi po nekom nepisanom pravilu trebalo da ima svaki sportista, profesionalni - neprofesionalni, svejedno. Sinonim poštenju. Prilika da ispadneš ljudina, što će kasnije ceniti.

Sportski gest može da bude svašta, ne samo u sportu nego i inače u životu. Nije samo to ako daš protivnicima loptu i stranu bez sudijinog bacanja novčića. Nije ni ako častiš za nešto što sitno što si uradio. Sportski gest je nešto što se teško može opisati rečima. Neka mnogo dobra osobina. Nešto......e jebemliga šta.

Kako god i šta god to bilo sportski gest, i koliko god ga ima...... IPAK JE SUDIJA PEDER!

Najluđi komentator. Kada se raduje zbog postignutog gola, nisi siguran da li ga neko kolje ili je dobio napad. Obično se njegov prenos prepričava više od same utakmice.

Sportski jugo je sportski ako ga vozi Novak Djokovic

Čuli ste za one latinoameričke komentatore što se deru goooooooooool i svršavaju/dobijaju infarkt dok gledaju utakmicu? E pa, u poređenju sa radijskim komentatorima, oni prenose golf.
Fudbalski komentator na radiju pre utakmice gricka ekstazi i spid kao kikiriki, a zatim to zalije red bulom i vinjakom pa sedne da prenosi utakmicu. U stanju da meč između Trnave i Pukovca pretvori u okršaj dva diva evropskog fudbala, pa u glavi slušajući prenos stvoriš sliku najmanje polufinala lige šampiona.
Svaki napad je opasan, svaki prodor po krilu je ubitačan... Svaka lopta prolazi tik pored stative. Sad kako to realno izgleda... Ko te jebe, i onako ne gledaš.

Sportski test za ljude čije ime počinje na G.

Muškarac koji redovno čita "Sportski žurnal" i odgleda preko 50 sati sportskog programa nedeljno.

Koliko ste puta gledali tekmu da vam komentator ide na nerve? Mislim dosta puta. Na stranu što miješa igrača koji je u posjedu lopte s onim koji joj nije ni blizu, ali brate, izgovor prezimena, o tome da ne pričamo.

Za starije ljude stil oblačenja koji je sve osim elegantnog. Nije bitno da li se radi o trenerici, farmerkama, košulji ili majici, čim nije kravata to je sportski.

Ne onaj koji prenosi azijsko prvenstvo u fudbalu za žene mlađe od 17 godina, taj je dobro prošao. Mučenik kome za kaznu što je okasnio na pos'o uvale da prenosi kvalifikacije za svetsko prvenstvo u krbanju ruke, englesku ligu u stonom fudbalu ili skijaško trčanje koje traje koliko i kafanska rasprava o Titu i savezu nesvrstanih.

Dok piplmetri pokazuju tačan broj zaljubljenika u te sportove kojih ima koliko i glasača LDP-a u Pukovcu on palamudi o taktici koju primenjuju takmičarke iz Ajove pri prevlačenju kanapa. Nervozan k'o gladna kerina, polupijan ili pod uticajem lakih opijata proklinje dan kada je slavio što je ostvario svoj dečački san i postao sportski komentator.

Još pet sati traje takmičenje u brzom hodanju nadomak Segedina, nakon toga može ići kući da mu se opet ne digne na ženu, da ispuši šesti cigar iz četvrte kutije i legne da se naspava. Mora biti odmoran, sutra je veliki dan -počinje svetsko prvenstvo u igranju domina.

Kada učestvuješ u životu, iako znaš da na kraju nećeš izaći kao pobednik.