situcija u kojoj lice priča sam sa sobom, slično kao u španskim serijama gde likovi mrmljaju u bradu objašnjavajaći sebi šta to trenutno rade.
Španija: (hm, gde li je Horhe ostavio pištolj? Pogledaću ispod kreveta...)
Srbija: (Jebem ti još jedan dan, muka mi... id' u kurac, danas je važan dan, vreme je...)
-Španija: (možda je Oktavio obljubio... cek', pištolj tražim, jebeš Oktavia.)
-Srbija: (nož mi treba... aha, evo ga.)
-Spanija: (kad nađem pištolj, roknuću prvo Emanulinog muža, posle će sve biti lakše.)
Srbija: (vidiš, Cveto, ne bi te ja nikad zaklao, zavoleo sam te u pičku materinu, ali moram... znam, život je kurva, ništa nisi zgrešila, a eto, moram da obavim i to... aj da ispušim ovu krdžu, pa na po'so.....Cveto, evo mene.)
-grrrrok, skviiiii
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
nije španska nego latinoamerička.
jbg., ja navikao na špansko, pa špansko. Ne razumem se u ta čuda. :)
el silencio de los cerdos...