Некима од нас пријатељи нису ништа више до одела која облачимо када се нама допада. Комбинујемо их са местом на које бисмо волели да идемо и тако имамо ортака и ортакињу за сваку комбинацију.
Једне с којима идемо у зоо-врт, једне с којима шетамо...
Али њих никако не зовемо у град, јер би нас сморили својом мирноћом и благошћу.
Тако повлачимо невидљиви зид између себе и осталих људи, јер никога не прихватамо у потпуности онаквим какав јесте већ га искључиво вадимо из нафталина када проценимо да ће нам тог дана одговарати и да ћемо се с њим лепо провести.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.