Kruže priče kako je to strašno unosan posao. Na suvenirima ljudi zaradjuju bogatstvo. Tačno je da ne poznajete nikog ko se na tome obogatio, niti poznajete nekog ko poznaje nekog ko se obogatio, ali to se uopšte ne dovodi u pitanje.
Stranci su naprosto ludi za mini-preslicama, bez šumadijskih opanaka ne mogu da zamisle dnevni boravak i ne idu na spavanje dok ne obuju vunene, singave čarape sa Zlatibora.
Ide to k'o alva.
Jedne večeri u Singapuru:
- Oooo gi đo kaboga i bej! Romanija kađa šo koi ino Jova Mijatovic šui iđo 15$!
Prevod: Ne mogu da vjerujem šta sam našao na i-beju! Romanijski pleteni prsluk sa likom čiča Jove Mijatovića za samo 15 dolara!
- Konija igi cava! :tipka po tastaturi: Ađšo kori 2 amura gava!
Prevod: Čista runska vuna! Šalji mi 2 šlepera odma'!
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
To je isto ko i gej bar...+ Mnogo dobar poso...
Došlo vreme da i ona stara "i govno bi ti prodali" zaživi. +
Bravo gorski!
Oduševljen sam tvojim poznavanjem jezika :)
+++
Kakav nadrealan dijalog, bravo.
Barvo gorštak
Hehehe, dobih ideju kad sam čitao tvog Šiptara.
Hvala, ljudi.
Nije loša, bravo. +
ti si poliglota :)
+++