Ekipa koja je skoro skroz nestala, istrebile su ih pekare u sklopu škole i školska kantina. Nekada dok toga nije bilo, ispred svake škole bi stajao baja sa malim stolom na kojem si mogao da nađeš sve što ti je potrebno, žvake, slatkiše, sličice, pare sa likovima iz simpsonovih, školski pribor. Pored toga što si tu mogao da pazariš ove stvarčice kod njega smo dobili prve lekcije o teškom životu, savete kako ne bi trebali da upisujemo srednje škole nego odmah da se zaposlimo. Kod njega smo uvek provodili velike odmore a onda nam je učiteljica rekla da stavlja drogu u žvake, nikada ga više nismo gledali istim očima.
-Zdravo! Daj mi pokemon žvake za 54 dinara.
-Evo bato, nego kakav si ti đak?
-Odličan, SVE PETICE!
-Svaka čast, nego još si mali ali nemoj da upisuješ srednju školu, šta je škola nekome donela?
-Pa ne znam, jesi ti završio neku školu?
-Nisam! I šta mi fali? Imam sve, dobar posao, ženu, decu, tezgu a to ti je suština života.
-U pravu si. Ćao!
Odlaziš i razmišljaš: Koji je on kralj, on stvarno ima sve, eh samo i ja da uspem u životu kao on.
