Čovek koji je sedeći u bašti kafića zaključio kako prosjačenje i šetanje u ritama donosi prihode od bogobojažljivih, humanih ljudi koji će se ponositi činjenicom da su nekome pomogli čineći dobro, tj. bogougodno delo. Previše lenj da radi, sa doktoratom iz sedenja, profesionalni klošar zauzima poziciju najprometnijeg trotoara, strpljivo sedi i izvežbanim poštapalicama, zdravicama, željama i kletvama lomi srca prolaznika koji prilažu novac. Neretko pokupe neke džidžabidže koje prodaju po basnoslovnoj ceni, pravdajući se da je cena tolika jer je potrebno puno vremena da se takve stvari pronađu u kontejneru.
- Sestro, daj neki dinar, Bog ti dao sreće.
- Imaš 20 godina, diži dupe, pa radi nešto!
- Bih, da nisam toliko lenj.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Daj mi 10 dinara za leba.
Jedi bez leba!
+++
Хватају људе на сажаљење
++
Meni neku noć došao jedan da ukrupni kintu... Preko 1500 dindži...