krajnje mukotrpan posao. dobro placen na prvi pogled, ali ni blizu onoliko koliko se umoris tokom godine radeci ga.
sve pocinje ovako - krajem aprila, pocetkom maja se pocinje sa sadnjom duvana, na njivi. pre se iskljucivo sve radilo rucno (drveno busilo u ruke i 'ajmo), a sada uglavnom masinski. veci deo duvana u nasoj zemlji proizvedu sitni proizvodjaci (imaoci parcela od 1-3 Ha). dalje, kad se posadi, zaliva se nekoliko puta 'dok se ne primi' stabljika, baci se vestak, okopa se...and then we wait! :-)
pocetkom avgusta se pocinje sa berbom. to se potpuno radi rucno. najnaporniji deo celog posla. traje citav dan - sama berba na njivi, nizanje u vence i vesanje u za to predvidjene objekte (supe). i tako mesec, mesec i po.
za to vreme, i jos dva meseca posle (do novembra) duvan se susi. kad je gotovo susenje, presuje se i pakuje. tada dolazi do otkupa od strane posrednika. oni ga kasnije preprodaju duvanskoj industriji. tamo se samo vrsi sitnjenje i odstranjivanje prljavstine (kako ironicno).
veci deo cigareta na domacem trzistu su proizvedene na ovaj nacin, od duvana tipa BERLEJ. postoji jos i VIRDZINIJA. ona je boljeg kvaliteta.
eto, sad ste svi vi dragi pusaci (a i ostali) naucili nesto. ako vec niste znali... :-))
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.