Projekcija filma u putničkom autobusu

Nadalje, putnike možemo podeliti prema: položaju u autobusu, stepenu zainteresovanosti za film, kao i načinu praćenja filma.

Prema položaju u autobusu, prepoznajemo dobrosedeoce, lošesredince, pozadince bez nade, visoke i niske. Dobrosedeoci su oni koji sede u prvih 3-4 reda ispred ekrana, pa odlično vide sve, a naročito titl, ako je nekim čudom strani film. Lošesredinci su oni koji sede dosta iza prednjeg monitora, a tik iza, ili čak ispod zadnjeg. Ipak, ukoliko se potrude, mogu nekako ispratiti film. Pozadinci bez nade su (vesela) ekipa iz poslednjih par redova s kraja autobusa, kojima je i zadnji monitor daleko, pa su im mali izgledi da prate film. O odnosu visokih i niskih, te njihovom položaju prema ekranu ne vredi trošiti reči.

Prema zainteresovanosti za film razlikujemo zainteresovane i nezainteresovane. Na zainteresovanost uglavnom utiče stepen smorenosti, pospanosti, položaj u autobusu, ali i izbor filma. Još jedan bitan faktor je i ozvučenje: upravo zbog onih putnika koji spavaju, vozač stiša ton, pa ako je film domaći, slaba im je vajda, naročito ukoliko monitor nije blizu: od motora i klime se ne čuje ništa. Što se tiče repertoara, do pre nekoliko godina, on nije mogao da prođe bez klasika kao što su "Tesna koža", "Sekula se ženi", "Tajna porodičnog blaga", "Seljaci" i "Kursadžije", ali sada su tu i "Montevideo...", "Čitulja za Eskobara",... Strani film se gleda jedino ako neko od putnika ili vođa puta donese od kuće.

Prema načinu praćenja filma, razlikujemo one koji površno prate film (bilo iz razloga zainteresovanosti, bilo iz razloga nemogućnosti da prate), one koji budno prate film (uglavnom jer su se prethodno jako smorili), ali i one koji imaju širok, gotovo metafizički pogled na film, jer im se mešaju motivi više filmova, viđenih pejzaža, putokaza, kao i motivi sopstvenih snova.