Младунац који ни-крив-ни-дужан игра улогу посредника у међусобном разрачунавању родитеља, неспремних за прави зрео разговор. У суштини, није неопходно да активно преноси поруке, довољно је да буде у близини и послужи као немушти саговорник, док сукобљене стране практично директно комуницирају, само у трећем лицу.
- Мама, кад ћу моћи да возим бицикл?
- Питај ОЦА. Месец дана чекамо да га отера на поправку код деда-Гиће. Кад већ сам не уме да поправи.
- Тата, кад ћеш да одвезеш...
- Сине, одвезао бих га ја да ти МАЈКА није скрљала квачило на колима кад је ишла код фризера. Не може неисфенирана на посао. Да можда не ради на телевизији?
- Тату, сине, па много занима где радим. А на телевизији зна само да гледа фудбал. Јеб... Изем му Лигу шампињона.
- Боље да гледам то, сине, него обрезани програм. Од ових Османлија не лечи ни Косовка девојка.
- Да, сине, сад му треба ДЕВОЈКА да га лечи. Док сам била млађа, ваљала сам му, сад, кад сам тебе и брата израђала, сад иште млађе. Па да, знам ја где тај иде и куда се смуца. Мрнџа нешто на телефон ”из кеца у двојку”, па нешто ”вечерас фулам”. Сине, ко да не знам ја те њихове шифре. Питај ти лепо њега..
- Мама, нека, не вози ми се више бицикл, играћу се кликера...
Ovo je prejako!
Banja Luka Forum · 21. April 2007.
Jadan klinac :D
hahahaha
+čina
Hahaha!
Ali dobro je, "igracu se klikera", ipak ce da bude normalno dijete.
Jadno dete, 'de se zapati kod ta dva idiota +
Jes' dobra, nema šta. +++