Jedna od onih stvari koje u tebi stvore onaj gotivni osećaj kada se blaženo smeškaš i pomalo i ne veruješ da si nešto izveo na taj način.
Ok slažem se, nije bolji osećaj od jebanja. Nije bolji osećaj ni od onoga kada na kladži za 50 kinti uzmeš jedno deset soma. Dobro, verovatno nećeš pokušati nekom potpuno besmislenom pričom da se izvučeš iz nekog preozbiljnog, život-smrt problema, ali kada problem nije surov i malo ti je do sprdnje, čista je uživancija kada sa besmislicom prođeš i nakon toga prepričavaš drugarima šta je tebi pošlo za rukom, tačnije mozgom.
- Dobar dan komšija.
- Dobar dan Nidžo. Htedoh nešto samo da ti kažem. Pre neki dan sam video kako stojiš na terasi i pljuješ odozgo. To stvarno nije kulturno i nije u redu. Znam da si dobar dečko, pa rekoh samo da te upozorim da ne radiš to više.
- Uf komšija Rade, pa rado bih Vas poslušao, ali meni je dokor rekao da to obavezno moram svaki dan da radim, desetak puta dnevno.
- Eh doktor ti rekao, pa nisam ja baš tolika budala. Zašto bi ti to doktor rekao?
- Pa znate boleo me je želudac jako i otišao sam kod lekara. Tamo su me pregledali na svim mogućim sokoćalima koja postoje i rekli mi da mi se na nervnoj bazi stvorila mravlja kiselina koju moram da pljujem napolje kroz terasu, jer je zemlja odmah upije, a ako je pljunem u lavabo ili sudoperu, može da nagrize cevi i bukvalno mogu da se poplave svi stanovi u zgradi.
- Au Nidžo pa jel to moguće?
- Pa evo, znate čika Žikicu iz ovog ulaza preko puta?
- Mislim da znam. Jel igra šah on kod prodavnice?
- Igra, igra. Taj je. E pre neki dan smo pričali, a on bio na biciklu, ja se nakašljao i malo pljuvačke palo na bicikl. Posle par minuta je krenuo, a kiselina pregrizla bajs tako da je pukao na pola. Polomi se čovek sav.
- Ju Nidžo pa idi rešavaj to dete 'oćeš celu zgradu da nam sjebeš.
- Ne brinite komšo srediću, ali do tada moram da pljujem sa terase.
- Ma pljuj slobodno dete. E šta sve neću čuti u životu.
