Разлог за максималну смореност осталих, куљих годишњих доба.
Пролеће: Хеј, људи, стигао сам! Ајде напоље да свирамо гитару и певамо Ж в!
Лето: Ја хтео, кад оно пандана распалили китом по ћили, а сефтчка се јама прељела.
Јесен: Смарате сви одреда. Ви сте дукатлије. Све што ви радите су карактеристике позера и дукатлија. Идем до Паје патријарха да заблејимо и свирамо мало на Гибсон Лес Полу, који није за позере и дукатлије, што ви јесте, бај д веј.
Зима: Ја се вратим са општа и мислим све у реду, кад опет говно. Скидај ћега са цветним дезеном, Пролеће. Лепо да одммхћеш да не би после било белаја.
Променљив сленг. У овом тренутку користи се да се некоме наговести да много једе говна, сере, кења.
-Вечерас идем да трсим ону малу из краја.
-Ма да, пролеће стиже.
Већ од почетка следеће године неће моћи да се користи јер би изгубио смисао, све до краја пролећа када ће моћи опет.
Proleće stiže i kao i svake godine proleće služi da prirodnom selekcijom odvoji žito od kukolja. Stiže da odvoji jake ljude od slabih.
Kako?
Pa nisu proleće samo ptičice na grani, listanje drveća i sunce koje sve jače greje. Na proleće se pojavljuje polen.
Polen. Tako jednostavna reč a toliko značajna, jer svi mi kojima polen ne smeta smo prirodno predodređeni da nastavimo vrstu, za razliku od onih slabih ljudskih bića, kojima čim se malo pojavi odmah kijaju, suze im oči i padaju u krevet. To je jedan od načina kojim priroda pokušava da njima kaže da su slabi. Da ne treba da produžavaju vrstu. Da je njihov genetski materijal faličan. I da puste nas otporna, savršenija ljudska bića, da produžavamo ljudsku vrstu i da je ojačamo.
- Matori što kijaš, šta ti je?
- šmrc, polen brate, šmrc.
- Au brate koliko si ti slab.
- Znam ali šta ću, šmrc....apćiha....
- Konopac.
U busu se devojka svadja preko fona da se ne kaze Vukajlija nego Vujaklija za recnik... ocaj na njenom licu kad je shvatila da ne moze objasniti
Mokoš · 11. Maj 2011.