Izuzetno rizičan i neophodan posao, jer, što se više čeka, biće sve rizičnije. Naime, tokom zime i prekrivenosti snegom, pa i nakon otapanja istog, košenje je moralo da sačeka da se zemlja osuši, da se spusti kosačica, da se ovo, da se ono, a za to vreme život je nabujao u vašem, čini se, nikad većem dvorištu. Dakle, pošto prođoše dani kojekakvih izgovora i psihičke pripreme koja se sastoji od nekoliko kafa, masturbacije i 3 tanjira boranije (individualna stvar), vreme je da se prione na posao. Problematike je sledeća: em je trava tolika da se po njoj pentraju mačke i svrake, em više ne dominira međ' vegetacijom, pa su tu narasle kojekakve sekvoje, bukve, adami, džordani, onilovi, još morate da ponesete 84 džaka da potovarite kompletan zeleniš\braoniš. Da se pri tome ne govori o fauni koja je tu svila gnezdo ili jazbinu misleći da tu ljudska noga neće kročiti (možda samo upasti), pa tako postoji verovatnoća da iz travuljage iskoči kakav poskok i ćapi vas za jagodicu, dok vi u agoniji pokušavate da ga zauzdate kosačicom, a nije isključeno ni da završite viseći u paukovoj mreži dozivajući komšu da vam se pridruži, jer vas izbaviti ne mere. Ništa nije čudno ako nađete psa\mačku\kanarinca koji vam je poznat sa postera na kom piše ,,Traži se'' ili ,,Nestao''. Nakon završenog i, još važnije, preživljenog posla, svečano se zaklinjete da ćete od dana današnjeg redovno kositi travu, no, najčešće serete.
