nekad toliko zeljeni izlaz iz neugodne situacije.
prije nekoliko dana mi se suknja, pri izlasku iz toaleta, zakacila za cega, a da to ne primjetih, pa sam se tako malo prosetala okolo.. kad sam skapirala osmjehe, jao htjedoh propasti u zemlju
Ono što bi najradije uradili kada useremo motku.
Bio jednom jedan Mićko. Bio je visok 195cm, trenirao je basket, išao je u gimnaziju, imao je malo veću nosinu...Sve u svemu nije loše. I, jednog dana, on primeti jednu devojku koja mu se veoma sviđala. Imala je kovrdžavu kosu, bila je taman dovoljno visoka, taman dovoljno teška...Počeo je o njoj da se raspituje i saznao je da imaju istog poznanika...Malo, pomalo, on mu je sve ispričao o njoj. Mićko je samo vrebao priliku kada da joj priđe pošto je ona konstantno bila okružena drugaricama. I jednog dana, on je uvreba. Upoznaju se oni, on je malo nasmeje, malo priča sa njom o njenim omiljenim bendovima i filmovima...Onda ga ona upita: "A kako da ti toliko stvari znaš o meni? HA,pobednički je rekao, tako se i osećajući...i izletela mu je slina iz nosa. Propao je pod zemlju i tamo se još nalazi...
Toliko se stideti nekoga ili nečega da bi se radije zavukli u mišju rupu.
Ćale: bolje da nisam otišao na prokleti roditeljski, propao sam u zemlju kada sam čuo tvoje ocene.
Slavna Vukajlija. Ima glupih stvari, ima bezveznih, ali ima i jako puno brilijantnih. Neću previše dužiti, samo odite tam pa vidite sami. Samo jedno upozorenje - ima ponešto napisano i na ćirilici (iako smatram da svako, ko kolko-tolko drži do opće kulture zna ćirilicu).
Skodin blog · 04. Septembar 2010.