Za razliku od svog prauzora, Pitije iz Delfa, koja se bavila pitanjima države i ljubavnih jada, Pihtija iz Deltinih megamarketa je, amorfna, lenja, protoplazmatična masa upakovana u uniformu radnice zadužene za delikatesne radnje (kao ujedno i jedinom ženskom sekundarnom seksualnom karakteristikom). Pihtija, kao kompulzivni žderač salame sa mitiserima (to su one što na preseku imaju više bele nego boje mesa), ima nepogrešivo izoštreno šesto čulo kada je u pitanju stvarna željena masa mesne prerađevine ili kačkavalja koju potrošač vešto izbegava da naruči, no Pihtija uvek realno izmeri prebacujući je za po pola kile u korist surove korporacije.
- Jel' može komšija? (izgovara sa izgledom gotovo invalidne naivnosti, patetike i bolećivosti, sa prizvukom natprirodne familijarnosti obzirom da joj je prvi komšija u bespućima gde grade megamarkete neka benzinska pumpa ili rasturena telefonska govornica)
