Prosečan srpski fudbaler

Sportista. Po zanimanju. Ne u pravom smislu te reči.

Kada je bio klinac u nekom selu, na lokalnom vašaru ga je zapazio skaut. Zadrigli kvazifudbaler iz sela. Ispičutura. Video je kako neki klinci nabadaju loptu u pijane matorce, pa im je ponudio 20 evrica, ko mu prvi donese pivo. I tako, naš heroj je prvi dotrčao, na šta je skaut, već uveliko ispod pevaljkine suknje i stola, rekao: "Sine, ti ćeš biti fudbaler!" I tako klinac počinje da trenira u obližnjem klubu, koji je u vlasništvu lokalnog vrednog radnika, koji se posle štofova po Austriji i Nemačkoj, penzionisao, i vratio u zavičaj da pomogne klubu.

Klinac izrasta u tinejdžera, daje i poneki gol u nameštenim utakmicama i zapada za oko malo većim klubovima koji nameštaju utakmice. Već tu su lokalne, rumene seljančice davale pičke mladom fudbalerčiću, ali ponude iz glavnog grada se ne odbijaju. U međuvremenu, školu je zapostavio, ali neće mu niko zameriti na nepismenosti. Važno da je on fudbaler. Tada počinje avantura.

Dolazak u veliki grad. Beograd. Zvezdana i Partizanka su krajnje destinacije. U zavisnosti za koga je deda navijao. On je uspeo. Na račun leže prva plata posle 4 meseca. Tolike pare nije ni sanjao kada je gonio ovce na ispašu u komšijinu njivu. Sada je mudo. Klinke vlaže na njega, seku vene, kose, ruke, živu ogradu. Dobro, ne baš ogradu, ipak su to fine devojke. Upoznaje se sa čarima splavova i ostalih do-jaja-imam-para-mozak-nemam stvari. Sad skuplja za po koju tramvajsku liniju. Ili trolejbusku. Šta god.

Kada ga pitate šta je njegov život, kao iz topa će odgovoriti fudbal. Jer više od toga i ne zna. Mozak je ostavio kod učiteljice na poznavanju prirode i društva. Elokventan kao Pižon, dobija i po koji poziv za repku. Čisto da se proda jer Zvezdana i Partizanka više ne mogu da ga smisle, pa gledaju da ga utope negde. A i dobroćudni gazda seoskog kluba je pritisao pištoljem o čelo mladića, jer želi svoj deo.

Naš junak odlazi u pečalbu, uspeva da zaradi po koji dinar, dobije razne nadimke tipa panj, bukva, hrast, bandera, Pantelić i skrhan se, na zalasku karijere, vraća čuvanju ovaca u selu, tj. tamo gde i pripada.