Prosečna autotjun pesma

On je nekakav alfa-mega-giga jebač, neretko umešan i u kriminal. Svako veče u klubu, nadrogiran. Ali ne onako klošarski jel-imaš-2-marke-za-kartu-do-doboja nadrogiran. Ne, on kad je nadrogiran, to je umetnost. To dodaje njegovom stilu alfa jebača. I tako on sedi u klubu, i onda od jednom vidi nju. A ona je jedna u milion. Kurva je i ona, da se razumemo, ali je kao posebna. Nije ko druge kurve (koje naš jebač inače troši ko prosečan Srbin bensedine), ne ova je posebna. Zašto, ne zna niko, ali jeste. I on nju tako gleda, a gleda i ona njega. A i svi muškarci gledaju u nju. A sve žene gledaju u njega. A oni gledaju samo jedno u drugo. A Bajaga gleda u pod, a pod se pomera pod nogama. Uglavnom, ona je nekako drska i bezobrazna, izaziva, ali eto ipak joj se naš junak sviđa, jer kome se ne bi svideo. Kroz nabrajanje nekih skupih brendova koje i autori pesme a i publika su možda jednom slučajno videli u američkim spotovima (što parfema, što odeće, što pića), nekako se njih dvoje tu dohvate i onda se pojebu. Oboje su bili srca ledenih do tad, ali su se jednostavno pronašli nadrogirani u klubu, i sad ne mogu jedno drugo da izbace iz glave. Jer su jedinstveni. Svi.