Neophodan sastojak za svako pravo prijateljstvo.
Obično ide ovako: upoznate se s nekim, shvatite da imate gomilu zajedničkih stvari koje vas zanimaju i o kojima možete da pričate do besvesti, slažete se u manje-više svemu i poznanstvo polako prerasta u prijateljstvo.
Međutim, sve vreme znate da nešto fali; niste načisto sa novim poznanikom, čak i pošto ste ga znali nedeljama, ponekad i mesecima. Poverenje nije potpuno, jer ga još ne poznajete u celini, maske još nisu skinute. Ne znate kako će da odreaguje ako ga iz šale oterate u p.m., ne znate šta stvarno misli o vama, lažna ljubaznost i umerenost se oseća u svakoj rečenici.
Ako je ovakvom odnosu suđeno da preraste u pravo prijateljstvo, mora da prođe vatreno krštenje prve svađe. Sam razlog svađe nije važan, ali generalno - što je svađa ozbiljnija, to je krajnji rezultat bolji. Male stvari koje su vas kopkale će najzad da izađu na videlo i više neće biti tajni i prigušenosti stavova. Prekinućete kontakt na dan, dva, nedelju... Tek kada obe strane dođu do zaključka bi pomirenje bilo itekako korisnije od teranja inata, postajete istinski ortaci, "na prst u bulju". Sad znate s kim imate posla.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
Čoveče ti si genije:)
Kakva kvalitetna,ali kvalitetna analiza. Ali još jača stvar je što si ti uočio ovu pojavu.
Ne bi me čudilo da si psiholog u nekoj školi, ili student psihoogije....
Hvala na lepim recima.
:) Nisam psiholog, ni blizu. Ali o ovome sam poceo da razmisljam jos kao klinac.
Eto, dokaz da je Vukajlija mesto gde mozes da definises sve ono sto si oduvek hteo, ali nisi imao kome.