У развоју српског високошколства и уопште просветног система дефинитивно је најпогубнији процес увођења болоњске декларације. Болоњска декларација има своје добре стране и то се не може спорити, али како то овде обично бива у Србији се "са запада" узима само оно што не ваља, а оно што је добро (мада сам поборник тога да ми то можемо далеко боље од њих) чак и не видимо. Но да се вратим на тзв. болоњу и болоњце. Први болоњци јесу она група студената над којима се испробава сваки начин да се болоњски процес спроведе што боље (што је у суштини немогуће, јер је сам тај процес лош и погубан). Над првим болоњцима се примењују најгоре методе мењања система које доводе студенте до лудила. Не каже се за џабе: "Први болоњци се у воду бацају!"
Неко: Еј братићу, шта радиш ових дана?
Први болоњац: Пишам!
Неко: Хмммм... Па не пишаш ваљда по цео дан?
Први болоњац: Па не, али ми се лепота живота огледа само у оном тренутку пишања између часова предавања и часова вежби, док гледам кроз прозор нужника и осећам оно дивно олакшање које сви ми осећамо у тим чарним тренуцима.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Znači, + kao vrata. :D
prvi mačići se u vodu bacaju
Па то са мачићима је мало избледело и болоња је и ту "умешала своје прсте".
+