Prvomajski inspektor

Prvi maj, negde na kanalu, opcija 1:
Radovan u službenom čamcu, piči posred kanala i dernja se na megafon: ko nema potvrdu za paljenje vatre, neka napusti obalu! Odmah!
U roku od dve sekunde prema Radovanu leti poveći broj sekira, metak, vile, nož i svi ostali suveniri doneti sa bliskog zapada devedesetih godina. Čamac tone, Radovan se upliće u drezgu i biva pogodjen u glavu ovećim olovom od strane random pecaroša. Uz jedva izvučenu živu glavu, srećan je što ga nisu odvukli na njihovu stranu i linčovali igrajući oko vatre uz muziku. Jebo ti ovaj pos’o, od ponedeljka ću ja lepo ponovo u park, da terorišem onog pederčića što mu maltezer kenja po stazi, reče.

Opcija 2:
Suvozemnim putem, u ranim jutarnjim časovima Radovan dolazi do šatora i budi prisutnu gospodu kako bi se uverio da li su uredno platili boravak.
-Ko je sad, mladunče mu jebem bezobrazno?!
-Inspektor, gde su vam potvrde?
-Potvrde? Dodj’ vamo zemljak, kad smo već kod tvrdog, da ti objasnim ja koju.. –Ajde bre, majmune, pusti čoveka, da probamo da se dogovorimo ko ljudi, neću opet u stanicu! Majstore, oćeš da popiješ koju, ima kruška domaća, ima šljiva, pivo...
-Ded’! I odseci malo te pečenice, i tog mladog luka, i ajvara, i daj nešto da umačem u vegetu.

I tako, nakon par sati ožderavanja, Radovan je racionalno zaključio da mu je bolja prva solucija iz druge rečenice.