Najprepoznatljivi, najupražnjeniji i definitivno najveći srpski brend. Kakva kurac Guča, Djovak i rakija. Psovanje političara, brale!
To je nešto kao domaći masthev. Nešto bez čega svakodnevnica nije ista. Na primer, kao burek bez jogurta ili reakcije bez msmojne-a.
Toliko uloženo snage, energije, neverovatna velika doza mašte i fonda reči, čuj mene psovki, reči, da to stvarno izgleda neverovatno. Još ako u familiji svi prate politiku, e tu je onda fešta, brale!
Da li nam je to u krvi, ili se jednostavno prenosi sa kolena na koleno, ne znam, ali sigurno je da to postoji, da je postajalo, i da će, naravno i dalje trajati. Dok je prisutna politika u našoj državi, ili političari, ali bez njih se ne može, je l' te?
Evo kako bi, ako damo sebi tu slobodu, izgledao jedan ovaj ortodoksni događaj.
1970.
Deda: Josipe, kralju naš i legendo naše države, ti si naš najveći sin ikada rođen i najbolji čovek ikada koji je postojao! Živeo drug Tito!
Sin: Ma jeb'o te on! Ustaša klasična, mamicu mu ja jebem.
:Deda vadi pištolj, puca sina u noge i vodi ga u podrum na tri meseca bez izlaska:
______________
1985.
Deda: Ma, bio govno Josip, jebem ga usta odvratna i nalickana. U pravu si ti bio. Sve mu živo jebem da mu jebem!
Sin: Što tako tata? Zar ga nisi dizao u nebesa? Ustašić tvoj jedini. Jeb'o te on da te jebo!
______________
1999.
Sin: Joj, Miloševiću, pa kako ti nas jebeš, pa to nema dalje. Sine, sutra idemo kod njega kući, skidamo gaće, pa neka nas jebe, koliko mu je volja. Bar da nas izjebe pošteno, a ne ovako. Krv ti jebem, da ti jebem! Sve mi živce pokida!
Unuk: Ih, bre. Do juče si se kleo u njega. Nemoj tako sad, ćale. Dobar je on, nije baš toliko loš kao što ti pričaš.
:šamarčina:
________________
2007:
Sin: Šareni, Šareni, kako te, bre nije sramota od ljudi, bre!? Jebem te u tu ofarbanu kosu Tadiću! Oližeš mi okolomudni znoj mamicu ti jebem bezobraznu! E, ovako nas niko nije krao! Miloševiću vrati se k'o brate te molim!
Unuk: A sad da ti se vrati? Ti, bre, ćale ne znaš šta hoćeš! Pu, Borise mater ti jebem!
________________
2013.
Unuk: Izgleda da ovaj Vučić stvarno ne jebe nikog ni živu silu. Boga mi, konačno neko pošten da dođe na vlast posle dugo vremena.
Sin: U pravu si sine. Ovaj čovek ima muda.
Deda: Tito je najveća poštenjačana koja je ikad hodala ovuda.
Unuk: Deda, ne seri.
Sin: Ćuti, ćale.
Praunuk: Tata, tata, došao neki Laza Krstić na Dinkićevo mesto.
Unuk: E, taj će zakovati već zatvoren sanduk naše države. Molićemo mi Boga da nam se Dinkić vrati, evo, živi bili, pa videli!
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.
Тересантан опис нашег односа према политици и политичарима.
Сви су они говна кад ти ја кажем... +
Samo su neka manja, a neka veća.