To kad krene, to ide. Uvek si srećan, veseo, zaljubljen?
Treba da se zapitaš kad ćeš pući. Jer, pucanje je neminovnost. Samo, nije isto obično postepeno krckanje, ili pucanje po šavovima. Ako pukneš po šavovima, pukao si tako iznenada, tako jako, da je to zastrašujuće. I posle kažu ubio čoveka zbog gumene bombone. Eh, nije poenta u jebenoj bomboni, nego u svim ostalim sitnicama, koje kljucaju čoveku dušu kao gavrani Prometeju džigericu. Jer ti si lutka. Samo krpena lutka na ovom svetu. I onda, ponekad, proključa krv, popucaju šavovi na toj maloj lutki, marioneti od rođenja. I onda? Onda lepo, nakon havarije, uzmu da te ušivaju. A ne znaju da ostaju ožiljci. Veliki ožiljci.
Hiljadu puta te sastave, ali si to sve manje ti, a sve više neko drugi.
Raspad sistema. Trenutak kada postaje nemoguće "zakrpiti" rupe. Odlazak u qrac.
Kad se vratiš odmah sledeći vikend u kafanu gde su ti razbili već zašivenu arkadu.
Eo ga jopet, drž ga mamu mu jebem.
Садо-мазо скидање хируршких копчи.
Osim velikih istorijskih i nacionalnih zabluda, podložni smo i onim „sitnijim”, ali koje nam određuju svakodnevicu. „Ne valja da se sedi na kućnom pragu, posebno kad grmi”, „Hleb od 500 grama je opšteprihvaćen pod nazivom kilo hleba”, „Ne valja da se zviždi u kući, to privlači miševe”, „Ne valja da se otvara kišobran u kući”, „Žvakanje žvaka može da deformiše vilicu”, „Ma koliko vruće i zagušljivo bilo, ne otvarati prozor, ubiće promaja”, navode na popularnom internet portalu „Vukajlija” niz sujeverja i zabluda našeg naroda.
Politika · 31. Januar 2011.