Puna čaša

Занимљив појам за дефинисање. Чини ми се да си ти изабрао најгадније значење да опишеш. Мислим да ћеш лоше проћи са овом дефиницијом.

Ova đeca be čitaju ni stripove, Niko, a kamoli Dragoslava Mihailovića. Telo i primer be vidim konekciju, Minus.

Не знам, видећемо, не једе 'леба...

Има конекције, само је даља. Хтедох да направим даљу везу међу појмовима, да не буде схватљиво на прву лопту. Последица препумпавања чаше би био пример. Не дам никоме да ми пуни чашу, ако ме разумеш.

Ako je meni bilo daleko, a čitao sam "Kad su cvetale tikve" šta će biti sa ostalima. Žalosno je stoga što pomenuti roman spada u pitkiju kniževnost.

Јеботе, ладно си цитирао дио из "Кад су цветале тикве", тек сад повезах. Ваља обратити пажњу на твоје писаније, изгледа си од озбиљнијих аутора.

Јес', имаш право донекле. Мада, можда овај скор показује где је, не Вука, већ млађарија. А "Тикве" се читају за сат-два без проблема, а роман јебе кеве.

Митке, цитатност је данас потцењена и превиђена категорија.

Pre bih rekao da se to na Vukajliji smatra neoriginalnošću, što je samo donekle istina.

То је пре свега због к'о рч уског схватања цитатности овде.

Posebno što se tiče slenga, toliko blizak mladima.

Цитираност је освједочење да је аутор добро поткован знањем из књижевности, по мени. Драго ми је да налетим да неко цитира. Додуше, ја сам само једном у својим дефиницијама Петрарку цитирао... Мораћу мало чешће да правим паралеле између књижевности и онога о чему пишем.

Ти млади којима је био близак такав сленг су већ доста матори, али сленг тог романа, првенствено због сленга мора наћи своје место овде.

Штета је што у средњим школама професори толико оцрне поменути роман. Знам да је код нас рађен некад у средњој школи само на једном часу, а око "Ане Карењине" смо се ломатали 7 дана.

Тражио бих да видим 'де си цитит'о Петрарку, али једино што бих урадио је пронашао машину за путовање кроз време, отиш'о му на гајбу и најеб'о се кеве бејзболком том педерастом манијаку. :-)

Само прави аналогије, само прикладне за шире масе.

U svoje vreme, a davno je to bilo, mi smo taj roman imali kao fakultativnu lektiru. Ne znam kako je sad, ali ja bih ga uvrstio u obaveznu.

Ја сада то спремам за модерну прозу, и драго ми је што раније нисам налетао на њега, јер не бих добро разумео као сада. Треба обавезно да буде обавезан, али не пре четврте године.

Ма то кад сам на почетку вукајлијашке каријере писао овај патишпањ. Ја сам морао да научим на италијанском тај сонет за неку приредбу, иначе Жабаре не волим никако.

+1

I mi smo je čitali upravo tada. :)

Митке, није лоше то, јер мораш да знаш да би знао да не треба. :-)

Е, видиш, ја је давно читао само за своју душу, јер у техничкој школи не постоји српски. :-)

Обавезан је и мислим да се ради у другом разреду, што је мало рано... Колико год роман због стила писања био лак за читање, тема уопште није наивна. Мени се због тога свидио, скоро сам га поново читао и одистински уживао.

Јес' рано. Коме је до питања постојања епског јунака у модерном добу кад може на Фејсу да мува дван'естогодишње пичиће?!

Уживанција опака.

Ponesen oduševljenjem, pročitao sam i "Čizmaši", ali to je neka sasvim druga priča, no svejedno dobra.

Бивши у техничкој, нисам читао, а на факсу нисам стизао, тако да "Чизмаше" нисам прочитао, али намеравам. Чисто 'нако: јеси читао "Пешчаника" од Киша?

E, vidiš, to ja nisam stigao. :)

Ако се бавиш књижевношћу мало јаче, одушевићеш се. Ја јесам. Човек је јебени геније! :-)

И ја једва чекам да се курталишем факултета па да узмем поново нешто да читам, мимо науке. Посљедње што сам прочитао "Година прође, дан никад" љетос кад сам одмарао, онако, да убијем вријеме...

Чуо сам да је добар Лаушевић.

Ја кад имам времена, ја узмем да блејим овде, јеб'ло ме зелено. Боље да прочитам опет "Белу гриву".

Има Лауш добрих мисли, ал' је много мрачна књига. Требало би у скорије вријеме да изађе и друга његова књига, па ћу тек онда комплетирати цјелокупан утисак кад прочитам.

Чуо сам од колегинице да фура алузије на Црњанског. А ја волим мрачне фазоне, тако да имам и то на тапету за читање.

Прочитај и од Марка Шелића Марчела "Заједно сами". Поприлично мрачан роман, мени је био занимљив. Овдје имаш критику, па ако нађеш времена, препоручујем.

Од њега све прочит'о, човека упозн'о, геније. Јеси прочитао "Малтерего"?

Нисам. Немам пуно времена за читање, факултет, код куће увијек неког посла, још ћерам ову Вукајлију, не стижем једноставно. Зато кажем, ријешим се факултета и има да уживам. О чему је књига?

Зато сам ја побег'о од куће, сада живим од картона и тучем се с Циганима око места испред цркве, али ми је куљ јер не морам да радим и имам своје ја!

Биће их три. Не смем све да откривам, али човек један је нашао начин да се отелотвори своју психу у судару са светом који му не лежи никако. Како је речено у једном делу рецензије, чини ми се, то је роман "насиља против насиља". Одличан, формално иновативан.

Прочитаћу сигурно. Од њега не могу очекивати лошу књигу. Пријатељу, било ми је драго чаврљати о књижевности, одох да спавам. Буди добар и читамо се убудуће!

Дедер, дедер... Такође... Живио.

У пролазу, па да те поздравим ;)