Posle godina provedenih u stvaranju i korišćenju nadimaka, veoma nezgodna stvar koje se potrebno setiti u susretu sa njihovim roditeljima.
- Dobar dan. Kako ste?
- Nije loše. Malo me leđa bole, stare kosti, šta ćeš. Kako stari?
- Eno odmara, vratio se jutros iz treće. Gde je Zeka? Nisam ga video već tri dana.
- ?! (Razmišljanje kao posle pitanja: Koji je glavni grad Mozambika?)
- (Mozak blokira i nema pojma kako se Zeka zove. Traži alternativno rešenja.) Vaš sin.
- A, Strahinja. Ma eno spava, taj ne ustaje pre 12. Lenština jedna.
Štek je dobro sakriveno mesto. Varijacija ima bezbroj: recimo štek-ocene su „isključivo dobre ocene koje se čuvaju za ‘ne daj Bože' situacije, odnosno period kada pljušte kečevi“, piše jedna vukajlijašica. Tako će iskusni školarac prećutati roditeljima da je dobio peticu, a to će im saopštiti tek kada dobije i nekog keca – da bi ublažio negativni efekat.
Deutsche Welle · 29. April 2011.
Dešava mi se. +
Dobra defka, ja sam imao jedan blam pre nedelju dana. Glupo majke mi.
сад прочитах да је Мапуто, и верујем да ћу пре њега да се сетим него имена, ко што велиш :)
а има још један вид зајеба, када знаш професоре по надимку, па кад одеш до канцеларије да тражиш неког, не знаш шта да кажеш.. још ако је надимак погрдан :)
Hahahah, jeste, i to sam imoa prosle nedelje, posto se profesor zove Sestar. A ovo za ortaka, li se zove Dejan Milenkovic, pa ga zovemo Bagzi, i kad sam ga predstavljaoo drugarima, reko sam obo je Bojan. lolo
Poznato :)
Ovo sa imenom druga je pre ere mobilnih bilo jako nezgodno. Nazoveš na fiksni pa tražiš nekog, a ovi prvi put čuju za njega.
ko je bre lenstina? :)) +
да, да зовеш на фиксни.. ја сам била мала у то време па сам имала све уредно записано у именику ( блокче, папирни именик :)