Čokolada u pokušaju. Pravi se veoma jednostavno: 90 grama šećera, 5 grama emulgatora, 4 grama stabilizitora i 1 gram braon, bele ili crne boje ( u zavisnosti da li želi da se ostvari utisak mlečne, bele ili crne čokolade ). Inače, često konzumiranje šećerne table je uvertira u kontinualne posete zubarima. Na ovim prostorima je bila naročito popularna 90-ih godina ( jbg, nije bilo ničeg boljeg ), a najpoznatija je bila zloglasna Americana, koja je koštala kao kutija šibica, a verovatno je toliko bila i kvalitetna. Pošto se pakuje isto kao i čokolada, kupovina šećerne table predstavlja izuzatan način da rođak-škrtica-manipulator ispadne cool, a da pritom uštedi pare.
Mama: Sine, dođi, došla je strina i donela čokoladu.
Sin:( euforično se baca strini u zagrljaj i ljubi je. Uzima "čokoladu" ): Ali, ovde piše šećerna tabla.
Mama ( mune ga laktom ): Ćut, bre! Hehe, kaži hvala strini.
Sin: Ali, piše šećerna tabla!!!
Mama: M'rš u sobu. Tras!
