Iz i dalje neshvatljivih razloga, ovo je opšteprihvaćeni nadimak za Evropu, (naravno - u geografskom smislu, ne političko-ekonomskom).
Kao prvo - poznato je da Evropa tehnički uopšte i nije kontinent, nego pod-kontinent Evroazije. Dakle - ima isti status po tom pitanju kao Indijski pod-kontinent. S tim što je Indija, za razliku od Evrope, jednog davnog dana zaista i bila odvojena zemljana masa koja se nakon nekoliko eona potpuno samostalnog plutanja na kraju zakucala u Aziju, brzinom od oko 3 nanometra u minuti, ali i uz dovoljnu silu da stvori malo ispupčenje na mestu sudara, danas među humanoidima poznato kao "Himalaji". Za sve to vreme, Evropa je čekala da dobije status kandidata za ulazak u klub kontinenata, poput odojčeta sigurno pripojena za mama-Aziju.
Kao drugo - naravno da se ovde ne misli na geografske i geološke odlike "Starog kontinenta", već na Evropu kao neku idi-mi-dođi-mi "kolevku" ljudske civilizacije. A što se tiče Evropinog slučaja - bolje je da se u te vode uopšte i ne zalazi; ako se vratimo na primer Indije, tamo su cvetale nauka, duhovnost, filozofija i tripovanje svemira dok je u Evropi još uvek šačica gologuzih zalutalih brđana glavom bez obzira bežala kroz guste prašume ispred čopora izgladnelih vukova, koji su tada uz medvede suvereno vladali teritorijom. A to je pre nego što iz rukava potegnemo Aziju, Bliski istok ili naravno Majku Afriku i Egipćane. Čak i kada je civilizacija kao takva najzad dospela na evropejsko tle, u Južnoj Americi su već naveliko pili drogu, gledali fudbal nedeljom i pravili sletališta za vanzemaljce, na Pacifiku su imali brže brodovlje i superiornu navigacionu tehnologiju, a u Australiji su se celih 20 milenijuma koristili vajrles komunikacijom sa duhovima svojih predaka.
Stari kontinent? Kad bi se gađali trolejbusima.
