Već ostarjeli ali i dalje uspješno eksploatisani fazon unošenja emocija u pjevanje.
Počelo je sa Marinom Perazić, preko Maraje Keri i Toni Brekston, pa do Rijane i Ekrema Jevrića.
...Prozor grli svjetlost plavkastog satena, ah, uuuuh, mmmm, jutro umiva tvoj vrat-ahmmmm....
...Eto šta znaaaaam, skenj, hhhhhm, ništa ne znaAa-uh-uh-Aaaaam, a đe da znaa-hmhm-M...
Siguran znak dobrog seksa.
Prosečan lokal vikendom...
Razgovor vode di-džej i vlasnik lokala.
Deru se jedan drugom na uvo, ali me mrzi da pišem velikim slovima.
- Mali, daj ako možeš, pusti neku malo glasniju muziku.
- E pa gazda ne može. Ako hoćeš bolji zvuk i jaču muziku, uloži malo u ozvučenje.
- Jaoj muko moja, samo troškovi i problemi.
- A što bi ti sad nešto glasnije, kada znam da ne voliš ovo što ja pustam?
- Ma baš mene briga za tvoju muziku. Nego zaglavila neka deca u WC-u, pa su se izgleda malo zaigrali. Stenju one klinke k'o da dušu ispuštaju. Pa sad nešto razmišljam, da l' mi je jeftinije da radim izolaciju na WC-u il' da kupim jače zvučnike.
Definiše se sve i svašta. Tako se mogu pročitati definicije baksuza, alapače, čitulje, smrti, rezervoara za smeh, kolateralne štete, Živojinović Velimira, zvanog Bate, dnevne svetlosti, gospođe džem!, Brus Lija… „Je l’ ti puši ćale?”, „Je l’ mogu u WC?”, „Chuck Norrisisati” i još mnogo toga može se naći na ovoj internet stranici. Zato ne iznenađuje što se mnogi kad jednom dođu, ponovo vraćaju na nju. Neki čak postaju i zavisnici, pa traže od moderatora da ih banuju, poput jednog studenta koji je zahtevao da mu zabrane pristup na nedelju, dve dana da bi mogao da uči.
Status Magazin · April 2009.