Retorička pohvala tradicionalnog tipa kojom se u Crnoj Gori izražava divljenje prema govorniku, čime se njegov rečnik upoređuje sa rečnikom pisca Gorskog vijenca. Od devedesetih godina 20. veka izreka se vezuje za mafijaške i švercerske krugove u Crnoj Gori u kojima se koristi prilikom posete porodičnom gnezdu kriminalca, da se iskaže poštovanje prema unutrašnjem uređenju dotične zgrade, sa pločicama od lažnog mermera po podu, zidovima, na stubovima, u kupatilima i sanitarnim uređajima, čime se stambeni objekat poredi sa Njegoševim mauzolejem na Lovćenu, i mermernom statuom pisca, radom Ivana Meštrovića.
- A viđu mi ove pločice, doveza’ sam ih pravo iz Italiju! A, jel da da lijepo pašu na ovaj bide i đakuzi kadu?
- Ma, svaka ti je ka’ Njegoševa, brate Mitre!
- A one u pretsoblje, ono malo, od 30 kvadrata, na stražnji ulaz?
- Ma i te su ti ka Njegoševe, brate!
Stavljanje sagovorniku do znanja kakvog su mu morala devojke sa kojima zalazi u dublju intimu.
- Vlado, hoćeš kod mene večeras na pijanku?
- Možda dođem, ko će sve biti?
- Dovodim Violetu pevaljku i Marinu Kondilomu, ima da se omrsimo samo tako, hehe.
- Ti si lud! Hoćeš li ikad naći neku normalnu i bezbednu ribu? Pa one pogledom prenose sifilis i još trista kojekakvih kurcoparajucih boleštija. Prošli put ona Sanja Bunarče, sad ove! Ta ista Marina nosi zasluge što Zokijev tuki danas stoji u tegli i krasi kabinet biologije!
