Ortak koji ne bira šta će piti. Napio se samo jednom, a od tada se nikad nije otreznio. Možda je posledica njegove ljubavi prema alkoholu i to što ga je otac kao malog potopio u bure sa rakijom, kada je prilikom posete svom zavičaju dokazivao da je dete njegovo, jer ako beba zaplače, sigurno nije iz njihovih krajeva. On nije zaplakao.
Za njega ne postoji prejako piće, za njega etil alkohol nije otrov, špiritus su mu dodavali u mleko da bi lepše sanjao.
Napomena: Držati ga van dometa otvorenog plamena.
-De si, Džoni?! Kad krećemo na selo?
-Idemo čim Kiza Mušica izađe iz proklete zgrade...
-Kul ti ona vikendica, mislim, Zlatibor je za mene raj...
-Ne seri, nego daj da proverimo inventar u gepeku..
-3 gajbe piva - tu;
-Karton rakije - tu;
-Čekaj, za koji kurac će ti karton rakije?!
-Matori, ti znaš da Kiza nije zaplakao kad ga ćale potapao u bure, šta misliš, pameti, zašto ga jebeno zovemo Mušica, ccc... ne nerviraj me, nego čitaj...
-Vino, vinjak, pelin, sajla za vuču, lutka na naduvavanje, čekaj, kakva lutka?
-Ne pitaj me ništa, navika iz mlađih dana, samo ti blago meni, ćuti... I da, kad dođemo tamo, popni se na sprat, prva vrata sa desne strane, odmah kod velikog ogledala, sakrij babinu petrolejku, ta lampa će nam života značiti ako nestane struje, a ako je Mušica nađe, možemo komplet da se u'vatimo za kurac i da svetlimo, taj pije i petrolej...
