Ријеч је о особи коју је тешко видјети да плаче, тј. немогуће. Видјети њега да плаче, то вам је просто немогуће, нешто слично као видјети наше политичаре како смање себи плату на 500 евра. Те особе или су у дјетињству доживјеле неку огромну страхоту па им се све друге страхоте кроз живот чине минијатурним и нимало вриједним суза или су једноставно тако рођени, без емоција, осјећања боли. Поред психичке они не плачу ни на физичке болове, јер поново или су искусили огромну физичку бол или је у питању нешто десето што је само њима знано, нешто што ће да носе у гроб са собом.
- Брате погледај Марета, умрла му бака која га је одгајала заједно са родитељима, ни сузу да пусти, лик опуштен тотално.
- Давно сам ја рекао, психопата је то... тај не плаче ни кад му длаке из носа чупају.
Kad je pre nekoliko dana osvanuo naslov u dnevnim novinama „Željko Mitrović: Trovali su me“, na samoproklamovanom rečniku slenga vukajlija.com odgovorili su mu bez mnogo pijeteta: „Pa dobro, i ti si nas, i još to radiš“.
Ekonom:east Magazin · 03. Februar 2011.
+
:)
Aj za psihički bol jesam tvrd, ali od fizičkog cvilim ko kuče.