Česta rečenica među starijim ljudima koja objašnjava situaciju u kojoj nije bilo prevelike sreće.
-Čujem ti ja od svekra da se dijele nekakve donacije za povratak raseljenih. Kaže: Idi bolan, dijele materijal, traktore, stoku, živinu. Uhar ti je ako ti sjekiru daju. Čuo sam da je neka jaka donacija, imaš šanse. Ratni vojni invalid si, oni imaju prednost"
I nešto razmislih, što ne bih pokušao, lijepo bi se bilo vratiti na ono selo, nisam ti ja za ove buke, ja sam čovjek u godinama. Bilo bi lijepo kakve kolibice da mi naprave, ne tražim ja puno. Da imam se gdje zavući preko noći, ionako bi čitave dane provodio po vrtu. A i kiriju ovu jedva saletim, da mi nije rodbine, šta bi?
Elem, predam ti ja dolje u ono ministarstvo, ili kako se već zove. Ne znam ni sam, Ferid me odveo do vrata. Rekoh nemam šta izgubiti.-I šta bijaše dalje? Jesi li šta dobio?
-Ni eksera moj pobratime, ni eksera. A onom Rasimu, što mu je tetkić sad u ministarstvu, kuću na dva sprata sazidali, a ni sam ne zna što će mu kad je u Njemačkoj. Kaže eto neka je nek' stoji, kad na ljeto dođe da ima, da se malo odmori, naporan mu posao. Sam mislim, pa gdje onda da se ja odmorim, je li to ja nisam zaslužio malo odmora? Čitav život teglim k'o konj, a još mi svako solio pamet, a ja šutim i trpim. Kad sam budala. Al neka.
-Jesi, kako nisi, ali šta češ, takav nam grah pao. Preko naših leđa gaze prljavim nogama do bogastva, a ti i ja ostasmo bijeda do kraja života. Eh..
