Veština karakteristična (najčešće) za dve grupe "ljudi": penzionere i studente.
Stvar je u tome da se poznaje tržište, dešavanja u svetu koja mogu da dovedu do eventualnih poskupljenja/pojeftinjenja proizvoda, akcije, razdaljina od između prodavnica/marketa/supermarketa/hipermarketa i kad ko gde radi, a sve u cilju uštede u cilju preživljavanja. Posmatranjem ovoga kao igre se izbegava mentalni slom.
(Studenti igraju na faktor fizičke spremnosti dok su penzioneri poučeni iskustvom pa igraju šahovski polako)
Rat na Bliskom Istoku ili nekoj naftom bogatoj pizdi materini dovodi do manjeg dotoka nafte i njenih prerađevina tako da dolazi do poskupljenja na postojeća poskupljenja. Nema brige, jer u Rodi/Maksiju/Idei ima (ime proizvoda koji ti apsolutno ne treba u tom trenutku ali avaj zatrebaće) na akciji tako da se pristupa logistički problemu i počinje parkur od jednog do drugog snabdevača u vremenskom razmaku koji dozvoljava što brže izvršenje misije preživljavanja do kraja meseca...
