Podela nekog jela na više klasa, koje dalje određuju redosled konzumiranja i relativnu vrednost pojedinačnih delova. Broj klasa nije striktno određen, već varira u zavisnosti od složenosti jela, broja sastojaka i drugih osebujnih karakteristika. Najgore i najdosadnije se obično jede prvo, a najbolje ostavlja za kraj.
Uvek postoji mogućnost trampe, s tim da najbolje prolaze razmene izmedju delova iste klase, dok se kod razmene delova različitih klasa obično naljuti osoba koja je dala veliko parče dela niže klase, a dobila malo parče dela više klase (npr. pola belog za trticu).
A: Dam ti kožicu od pileta, ako mi daš donji sloj baklave?
B: Može!
C: Ne zezaj brata, znaš da nema više baklave...
B: E, moro si da kažeš...
C: Ima lubenica, ako nije problem što sam kupio i dovukao sa pijace?
B: Super, može li srce lubenice za kožicu?
A: Paa, aj, može...
C: E, dete, dete. Nikad od tebe neće biznismen da bude...
U nedostatku mesta u Vujaklijinom ili kojem drugom rečniku na internetu postoji mnoštvo sajtova, među njima Vukajlija, gde možete da vidite na kakav sve način ljudi vole da razgovaraju na opšte zgražavanje lingvista. Tako da se tamo može videti da ljudi fejsbukuju, fejsbuče, da im je fejs ubagovao. Ili čak poređenje čuvenog prideva „kul”: kul, kulji, najkulji.
Emisija RTS-a "Oko Magazin · 24. Novembar 2009.